Недалеко од македонског града Охрида, покрај пута који води у манастир светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик четиристотине. Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четиристотине – 1915″, а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне“. Бугари су уништили овај споменик 1941. године.
Обелиск у Рамни је други реализовани Коруновићев пројекат спомен-обележја. Имао је подножје и стабло. Његова монолитна маса сасвим је одговарала схватању функције таквих споменика у том времену. Својим свечаним формама овај меморијал подсећа на капелу или на надгробни споменик; одражава неми патос трагедије невиних. Више је симбол бола него симбол епике. То није објекат спектакуларног, експресионистичког геста. У њему је Коруновић изразио, ако се тако може рећи, једно уздржано романтичарско осећање. Коруновић је, извесно, тежио да га сједини са тлом и природним амбијентом. Колико је у томе успео, тешко је судити јер споменик одавно не постоји.
Како би додатно понизили српске жртве, Бугари су 1941. овај споменик сравнили са земљом. Али, никад нису успели да униште сећање на овај злочин и страдање невиних српских младића.
“Одбрана“, Специјални прилог 26, 1. новембар 2007, стр. 44
“Пропаст српских регрута 1915“, Радојевић, Владимир Ј.; Миленковић, Доброслав Ј.; Поповић, Петар И. уредник. Београд : Издавачка установа Научно дело, 1967, стр. 51 – 52
РАСЕН
Споменик “Четиристотине“: Подигнут у част 400 српских регрута које су Бугари мучки побили и на крају га срушили као додатно понижење жртвама
