Ове године на Видовдан је у Андрићграду откривен споменик браћи Соколовић, великом српском патријарху Макарију и турском везиру Мехмед-паши.
Скулптура вајара Зорана Кузмановића говори много о дешавањима у српској историји где два брата могу бити различите вере.
Мехмед паша Соколовић рођен као Бајица Ненадић у селу Соколовићима у близини места Рудо у Херцеговини. Одведен је у данку у крви, одгајан као јањичар и приморан да пређе у ислам.
Патријарх српски Макарије Соколовић је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1557. до 1571. године. Обновио је Српску патријаршију са средиштем у Пећи.
На отварању споменика говорио је академик Матија Бећковић и том приликом је рекао:
“Споменик браћи Соколовић, Мехмеду и Макарију, паши и патријарху, споменик је души српског народа, ода братској љубави и братству свих људи”.
„Два Србина, два милешевска искушеника, винула су се до небеских висина и најширих видика. Један је постао велики везир турски, а други славни патријарх српски. Један није био само паша између осталих, него најмудрији међу мудрима чију биографију казују сви језици и све историје. Други није један у низу патријарха Српске цркве, него свети патријарх Макарије који се уз залагање свог брата успео на трон Светог Саве и обновио Пецћку патријаршију која је спасила српски народ и заузимала већи простор од Душановог царства“, рекао је Бећковић.
Истичући како Мехмед никада није заборавио мајку, завичај, порекло, језик и писмо, Бећковић је рекао да је он за њих учинио више него ико за време турске владавине.
„На три континента којима је владао, Дрина није била једина река, али је једини на њој о свом трошку испунио завет свог срца. Војевајући по Балкану, Мехмед, Макаријев брат, издавао је наредбе на српском језику и ћирилицом и захтевао да му се на исти начин одговара“, навео је Бећковић и додао да је Мехмед био истински српски родољуб.
Према његовим речима, два брата су зауставила расуло српског народа, чему би ваљало да послужи и овај споменик у време новог косовског полома и угроженог Пећког трона.
Он је истакао да се споменику браћи Соколовић радују Милешево и Хиландар, Пећ и Дечани, Грачаница и Тврдош, Пива и Морача, Срби хришћани и Срби муслимани са непребројаним храмовима које су обновили и књигама које су објавили.
„Братски загрљај скулптора Зорана Кузмановића ликовно је виђење моста на Дрини који је заувек загрлио њене обале. Тај загрљај свједочи колико су се браћа ужелела, а у њега су стали векови борбе за опстанак српског народа“, наглашава Бећковић.
Браћа и братство, истакао је он, темељ су братства свих људи о којем човек није престао да сања.
„Занемарујући стварност, небратско, контракултурно и постистинито време, Емир Кустурица у служби вишем животу и општечовечанској уметности ствара као да је све нормално. Република Српска у оваквим победама доказује зашто постоји на овом свету. Делима као што је споменик браћи Мехмеду и Макарију Соколовић, Република Српска освештава своје дубоке темеље и непорушиве стубове на којима стоји. Више од савременика, будући нараштаји ће знати да цене оваква дела, дубље ће им се поклонити, надоградити их и надоместити“, поручио је Бећковић.
извор:Искра
