Српска православна црква и верници обележавају трећи дан Велике недеље, односно Велику среду.
На Велику среду се спомиње издаја Јуде Искариотског. Тог дана, у спомен на жену која је излила миро на ноге Христове, у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја.
Током свете тајне јелеосвећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.
Ово је последњи, пуни, радни дан у недељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у Цветној недељи. У Неготинској крајни чупао се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народној медицини.
Понегде се и на велику среду, фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.
У понедељак је почела Велика, односно страсна седмица, а током ове недеље некада су владале ригорозне забране које су и те како поштоване.
Строго се придржавало поста, забрањено је прање веша, весеље, пијанство, чак и односи између супружника, јер се веровало да ће деца зачета у том периоду добити “фрас”.
У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.
(Kурир.рс/Википедија)
