Спасенија Пата Марковић је прва српска учена домаћица, ауторка чувеног “Патиног кувара” ремек – дела из сфере кулинарства са преко 4000 рецепата. Готово свака кућа у Србији поседовала је ово штиво, па се врло лако може десити да је имате међу старим књигама. Након завршене Бечке школе за вођење домаћинства, своје знање желела је да пренесе свим домаћицама у Србији.
Пата Марковић потицала је из угледне београдске породице. Рођена је 31.12.1881, отац јој је био Димитрије Ђурић, генерал, министар војни и члан Српске академије наука, а деда Димитрије Матић, доктор филозофије и министар правде и просвете. Удала се за пешадијског мајора Ђорђа Ристића и с њим имала двоје деце: кћер Љубицу и сина Душана, иначе коњичког мајора кога ће Немци убити на Бањици 1943. Касније се удала за доктора Зорана Марковића. Иако су је углавном описивали као скромну и неупадљиву жену, која се ни по чему не разликује од других, Бранислав Нушић ју је у једном чланку у “Политици” 1925. године овако описао:
– Од када уђете у њен дом, видите да је то дом учене, српске даме у коме ничега не мањка. Помислио би човек да у њему борави каква краљица и да има бар туце послуге. Међутим, госпођа Марковић има само једну служавку, са којом ради исте послове по кући. Када видите да се у маниру велике даме понаша као да је њен дом Двор, док не прозборите са њом не бисте ни поверовали у њену скромност и ведар дух којим она зрачи.
Већ 1907. године, по принципима бечких и мађарских домаћинстава, Пата Марковић објавила је први – “Кувар и саветник”. Своје куварске савете током тридесетих година прошлог века делила је и на радију и у дневном листу “Политика” где је уређивала сталну рубрику “Јеловник за данас”. У овим рубрикама Спасенија је објашњавала како може да се са мало новца скува здрав ручак за четири особе и објављивала рецепте које су јој слале домаћице из целе земље.
Једном недељно излазила је и Патина читанка за домаћице, али, будући да је поседовала ватрени дух и била противник тадашње власти, Пата Марковић је у рецепте убацивала и различите саркастичне опаске, због чега је сносила последице. Пата је засметала и многим припадницима српске конзервативне струје, јер је за кратко време постала популарна, ширећи идеју да је модерна Србија могућа. А, била је – “само” жена. Признање и оспоравање, у наизменичном ритму, биће њена судбина до краја живота. Србија је постала једина земља која је, у то време, забранила књигу која се бави кувањем. То се догодило у време шестојануарске диктатуре (трајала од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године. У том периоду краљ Александар I Карађорђевић је распустио Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру). Тада је Патина читанка за домаћице, као недељник, била једино штиво које је излазило без цензуре. Природно, читанка је постала својеврсно опозиционо гласило у коме је Патин брат, иначе заклети опозиционар, на једној страници иронично говорио о краљу и диктатури, наравно кроз рецепте.
Као управитељица Женске занатске школе у Бранковој улици, Спасенија Пата Марковић је своје идеје ширила баш тамо где су биле најпотребније. Паралелно је од ученица прикупљала домаће рецепте, усавршавала их, категоризовала, а онда их 25. фебруара 1939. године објавила у првој књизи “Мој кувар” на 800 страница. Овај кувар са преко 4000 рецепата народ је прозвао “Патин кувар”, а под овим називом се задржао и у будућим временима иако је књига у новом издању изашла под насловом “Велики народни кувар”.
До почетка Другог светског рата, угледна школована домаћица је водила школу у којој је едуковала жене. Међутим, Пата, која је током рата скривала јеврејску децу, ухапшена је као издајник, имовина јој је национализована, а њено име “прогнано”. Чињеница да је била једина школована домаћица, помогла јој је да настави да ради, како би неуке жене учила лепом понашању, пристојним манирима и култури вођења куће. Била је одлична у томе. Незамењива. Обичне жене су је толико волеле, да се новој власти ни то није свидело. Оптуживали су је да пропагира буржоаске идеје, а сви њени кувари објављени од 1945. до 1990. потписани су само са “СМ”.
Умрла је 1957. године у Београду у својој 94. години, сама и усамљена. “Патин кувар” остао је Библија сваке српске домаћице. У уводу првог кувара, ауторка је написала: “Храна је оно што нас одржава у животу. И баш зато нимало није свеједно шта човек једе, колико једе и како је јело припремљено. Само разнолика храна може да човечијем организму да све оне састојке који су нам потребни: беланчевине, масноће, скроб, шећер, разне соли, витамине, а недостатак тих састојака доводи до разних поремећаја у организму. Кућни посао је тежак, али он је као и сваки други посао, двоструко тежак за онога ко га обавља без извесног знања и спретности.”
Извор: Новости, 011 Инфо
Извор фотографија: Википедија/ Časopis Vreme, članak „Patin (i moj) kuvar i Zanimljive žene familije Nenadović
