Iza naizgled vesele pesme “Šote, mori šote” krije se stravičan zločin u kome je živo spaljeno šestoro srpske dece.
Kako jedna od legendi o nastanku pesme kaže, ova narodna pesma nastala je po Šoti Gatalici, ženi albanskog odmetnika sa Kosova Azema Bejte, koja je spalila šestoro srpskih čobančića pevajući pesmu “Šote mašala”.
U jednom od obračuna između Srba i Albanaca Azem je ubijen, a kao omazdu za muževljevu smrt, Šota je uhvatila šestoro dece jednog srpskog pastira, dok su čuvali stado na planini Mokrini. Privezala ih je, naložila vatru i žive ih bacila u oganj.
Dok su deca gorela Šota je sa “kačanicima” igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala “Šote, mori šote, šote mašala, davno želim šote, mori, da te igram ja”.
Na mestu stradanja nevine dece podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja Drugog svetskog rata, a onda su je komunističke vlasti uklonile kako bi sačuvali “bratstvo i jedinstvo”.
Postoji i druga verzija priča o nastanku pesme. Negde se kaže da je ova pesma zapravo bila Azemov dar Šoti na venčanju.
