Зова нам је ове године раније процветала због нешто топлијих дана, а ми вам саветујемо да искористите њене лековите моћи и изузетно пријатан мирис и направите божанствен сок који је идеалан освежавајући напитак, а уз то и непроцењиво здрав!
Традиција прављења сока од зове потиче из давних времена, од наших предака који су открили невероватне лековите моћи зовиног сирупа.
Наши преци сматрали су да је зова једна од најлековитијих биљака на свету, а касније су научници потврдили да јесте истичући да садржи велике количине флавоноида, каротена, витамина А, Б и Ц. До сада је познато да зова лечи грип, запушене синусе, бронхитис, астму и алергије. Такође, доказано је да сок од зове поправља имунитет, а помаже и код дијабетеса и затвора.
Претпоставља се да су флавоноиди које садржи зова одговорни за већину њених лековитих својстава. Флавоноиди су моћни антиоксиданси који штите наше тело од оштећења. Због тога се зова користи у лечењу дегенеративних болести и као превенција карцинома.
Велики је савезник у спречавању грипе и прехладе јер јача имунитет. Осим тога, зова има антивирусно и антимикробно деловање.
Ако осећате да ћете добити грипу, попијте чај од осушених цветова зове или једноставно пијте домаћи сок од зове. Ова биљка је корисна код астме и упале дисајних путева, јер олакшава дисање и помаже код искашљавања.
У пролеће цвет зове можете користити као средство против поленских алергија. Она има и детоксикацијско деловање јер поспешује излучивање токсина из лимфних жлезда.
Ова биљка може помочи код акни, чирева, коњунктивитиса и кожног осипа. Осим као лаксатив, делује и као диуретик те доприноси здрављу бубрега. Користи се у стањима где је потребно јаче знојење.
Због тих својих лаксативних, диуретичких и детоксикацијских својстава одлична је као помоћ у мршављењу.
СОК ОД ЗОВЕ – РЕЦЕПТ: Берба ових цветова се врши по сунчаном и сувом времену када је зова у пуном цвату. Веома је битно да нађете процветало дрво зове које је удаљено од улице или неког вида загађења. Цвет по цвет берите и стављајте у кесу како би се сачувала њихова чистоћа и свежина.
Потребно је: 20 цветова зове, 1 литар воде, 800 г шећера, сок од 1 лимуна.
Припрема: У 1 литру хладне воде потопити 20 цветова свеже зове. Нека стоји на хладном месту, али не у фрижидеру, 24 сата. Процедити, додати 800 грама шећера и сок од 1 лимуна и оставити да одстоји још 24 сата. Повремено промешати, да се шећер растопи. Процедити кроз дуплу газу и сипати у боце.
Овај сок се пије разређен са водом, а можете користити и минералну газирану воду за припрему сока.
Легенда о дрвету зове
Легенда каже да је неки цар Тројан имао козије уши. Када је дошао берберин да га брије цар му плати у златницима како никоме не би причао за њега и козје уши. Берберин пристаде, али временом поче боловати јер никоме није смео да каже своју тајну. Тада одлучи да оде у поље ископа једну рупу и у њу три пута рече: “У цара Тројана козије уши!”
Када је завршио он закопа рупу и би му лакше. Али како прође неко време из те рупе изниче дрво зове, а чобани који туда пролазе направе од ње свирале и како су свирали уместо музике се чуло:
“У цара Тројана козије уши”. Тако су сви сазнали за цареву тајну.
По овој легенди је дрво зове било дуго познато.
Стил/Курир
