Крстовдан је велики празник који прославља Српска православна црква и верници, дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Слави се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.
Овај хришћански празник, који у православном календару слови и као Возвижење Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди.
За овај дан у нашем народу се везује велики број обичаја и радњи:
На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста, те да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
У цркви се тог дана крст ставља у воду, и ако се вода смрзне очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити “оскудна и болешљива”.
Домаћице и послодавци обавезно треба да ураде ове ствари:
Иако важи да се на црвено слово ништа не ради по кући, према неким народним обичајима, у неким деловима Србије, на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
На овај дан у свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице. Наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак.
Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста, да би се заштитила од болести.
Верује се да на Крстовдан треба ископати рупе за сађење воћа, како би му се гране што више разгранале. У околини Лесковца на овај дан Ијуди су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су са иконом, те је он касније служио за разна исцељења.
У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.
Бројни су и крстовдански вашари, а највећи је онај у Горњој Пчињи.
Стари обичај који се везује за Kрстовдан јесте ноћ уочи овог празника када се испуњава свака жеља, барем тако кажу… У поноћ погледајте у небо, јасно и прецизно замислите жељу, изговорите је јасно и гласно, а ако је мила Богу он ће вам је и испунити.
