Преподобни Kсенофонт и Марија били су угледни и богати грађани Цариграда и живели су у 5. веку. Прича каже да су били велики хришћани и да су сву своју пажњу посветили томе да и синове – Јована и Аркадија, васпитају у истом духу.
Међутим, када су им деца одрасла, породицу је задесила велика несрећа – брод којим су Јован и Аркадије пловили ка Бејруту у коме је требало да наставе школовање захватила је велика олуја.
Момци су се спасли, али су их таласи избацили на различите обеле, тако да су обојица мислили да је онај други погинуо. Kако су браћа била веома привржена један другом, од туге су обојица решили да се замонаше и у вери пронађу утеху за свој бол.
Са друге стране, Kсенофонт и Марија су мислили да су им се оба сина удавила. Скрхани тугом, након две године су дошли у Јерусалим да се поклоне светињама. Случајем, било је то у исто време када су и Јован и Аркадије дошли у овај град.
И тако се у Јерусалиму, према причи, догодило велико чудо и поновно спајање ове породице. Прво су се сусрели Јован и Аркадије, а онда и Kсенофонт и Марија са њима.
Пресрећни родитељи су тада схватили да су деца највеће благо које човек може да има и све своје богатство су разделили сиромашнима па су се и они замонашили.
Празник који повезује породицу
Чланови ове честите породице живели су посвећени Богу све до краја свог живота. Њихов празник данас је празник сваком дома у коме влада мир и слога и у коме споне љубави повезују родитеље и њихову децу.
У старој Србији је постојао обичај који се понегде и до данас одржао да породице данас заједно одлазе у цркву и пале свеће – родитељи за Kсенофонта и Марију, а деца за Јована и Аркадија. Сви би требало да се помоле за здравље и да остатак дана проведу заједно у шетњи и дружењу. Верује се да ће чланове те породице срећа пратити преко целе године.
Извор: Магазин Новости
