Rodom iz grada Edese u Finikiji, oboje od roditelja neznabožačkih. Mati Galaktionova beše nerotkinja sve dok ne bi krštena. Po tom privede ona i muža svoga k veri pravoj, i krsti i vaspita u veri hrišćanskoj sina svoga Galaktiona. Kada Galaktion prispe za ženidbu, upokoji mu se dobra majka Levkipija, a otac obruči za nj neku devicu Epistimu.
Galaktion ne htede nipošto stupati u brak, te najpre usavetova Epistimu da se krsti a po tom i da se zamonaši istovremeno sa njim. Udaljiše se oboje na goru Puplion, Galaktion u muški a Epistima u ženski manastir. I svako od njih dvoje pokaza se u svom manastiru pravo svetilo. Prvi na trudu, prvi na molitvi, prvi u smirenosti i poslušnosti, prvi u ljubavi.
Iz manastira ne izlažahu, niti jedno drugo videše više osim pred smrt. Nasta ljuto gonjenje, i njih dvoje behu izvedeni na sud. I kada Galaktiona nemilosrdno šibahu, Epistima plakaše. Tada i nju šibaše. Potom odsekoše im ruke, pa noge, pa najzad i glave.
NJihova tela uze Evtolije i časno sahrani. A taj Evtolije beše najpre rob Epistiminih roditelja, a posle monah zajedno sa Galaktionom. On i napisa žitije ovih divnih Hristovih mučenika, koji postradaše i vence na nebu primiše 253. god.
O telesnoj i duhovnoj ljubavi
Što je senka prema stvarnosti, i još manje, to je telesna ljubav prema duhovnoj ljubavi. Bratstvo i sestrinstvo po krvi i telu nije ništa kad se sravni sa bratstvom i sestrinstvom po duhu. Galaktiona otac beše obručio sa devicom Epistimom. Galaktion krsti Epistimu, i posle toga oboje se zamonašiše. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt. Tolika beše Galaktionova ljubav duhovna prema Epistimi, da on ne željaše nikada da je vidi telesnim očima. Jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo, ni susret. Tolika pak bi ljubav duhovna Epistimina prema Galaktionu, da kada Epistima ču, da Galaktiona odvedoše na mučenje, i sama potrča za njim moleći ga, da je ne odbacuje nego kao duhovni otac i brat da je primi na zajedničko mučenje. I kada Galaktiona svetoga bezdušni mučitelji nemilosrdno šibahu po nagome telu Epistima sveta plakaše. Kada im pak odsecahu ruke i noge za Hrista, oboje se radovahu i Boga proslavljahu. Tolika beše sila ljubavi njihove prema Hristu Gospodu, i tolika njihova međusobna duhovna ljubav kojom se ljubljahu. Vaistinu telesna ljubav je kao šaren leptir koji brzo prolazi, a duhovna je ljubav trajna.
