Мала Госпојина убраја се у један од 36 великих црквених празника, а у црквеном календару је обележена црвеним словом.
Српска православна црква и њени верници обележавају је 21. септембра као дан рођења Пресвете Богородице.
Стари Јоаким и Ана, Марију, Богомајку, добили су у позним годинама. Рођена је у Назарету. По оцу била је од царског рода Давидовог, а по мајци од рода првосвештеничког, Ароновог. Због тога већ, самим својим рођењем, најављиваше да ће у будућности бити изабрана као Богомајка.
Свети Јоаким и Ана беху већ остарели и нису могли да имају порода, те су се молили у плачу да обрадује њихову старост једним чедом. Свемогући и свевидећи Бог обрадова их, не само овоземаљском радошћу, него и вечном радошћу. Дароваше им само једну ћерку, а Она касније само једног Сина, али Сина Божијег.
После три године од рођења, Марија је одведена у храм Јерусалемски, а од седме је живела у атмосфери богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма.
Детињство је провела у молитви, читајући Свето писмо. Са 15 година прилила је благу вест од арханђела Гаврила да ће родити сина божјег.
После вазнесења Исусовог, кога је суда пратила, Марија је живела још 24 године. Лечила је болесне и помагала удовицама и сиротињи.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу студеничког манастира.
Познатија као Краљева црква издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.
Обичаји на Малу Госпојину!
У народу се овај празник обележава живописним обичајима, који су посебно посвећени рађању.
Празник је највише посвећен мајкама и деци, тј. рађању, уопште. Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.
Неке породице у свечаном руху иако не славе и не иду на славу више дана проводе у празничном расположењу посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Верује се да када је о празнику ведро да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.
Жене на овај дан не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.
Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. На данашњи дан наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана.
Верује се да када је о овом празнику ведро, да ће нам се сунце смешити током јесени и зиме.
