Српска православна црква и њени верници 24. маја обележавају дан посвећен Светом Ћирилу и Светом Методију.
Овај празник је у календару обележен црвеним словом.
На овај празник се не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.
Ћирило и Методије су били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.
Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.
Они су створили глагољицу, прво писмо Словена. После њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад. Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо Ћирилицу.
Ова два брата су рођена у Солуну (Ћирило је рођен 827. или 828, а Методије 815. или 820. године). Претпоставља се да су били грчке националности, али су, пошто је Солун био окружен Словенима, научили су словенско–македонски дијалект.
Ћирило је ,према књизи ,,Живот Ћирила”, био најмлађи од седам браће и његово крштено име је било Константин. Методијево крштено име је било Михаил, а име Методије је добио када се замонашио на планини Улудаг, у северозападној Турској.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.
