Српски култни филм “Скупљачи перја” само на минут био је добитник најпрестижније филмске награде на свету!
Овај филм доживео је своју светску премијеру давне 1967. године у Кану, где је освојио Гран при жирија и награду Међународног удружења филмских новинара и критичара Фипресци.
Наредне године (1968) номинован је за Оскара који му је за длаку измакао…
На прошлогодишњој пројекцији новоизрађене копије филма Скупљачи перја у Југословенској кинотеци била је и супруга великог глумца Бекима Фехмиуа (који је играо главну улогу, уз Оливеру Вучо и Бату Живојиновића) – Бранка Петрић. Том приликом присетила се времена када је овај култни филм настао.
– Тај дивни филм је апсолутно положио све испите времена – истакла је она и додала како је у то доба “Авала филм” био моћна продуцентска кућа.
Испричала је и колико је Фехмиу био посвећен и предан у спремању улоге, Белог Боре:
– Он, како је био посвећен, одмах сам морала да купим црни шампон да би му коса потамнела, кварцовао се, пуштао зулуфе и нокат на малом прсту. Замислио је да Бели Бора мора да има тај нокат. Молио је колегу Пљаку Костића да му рецитује ромску поезију. Бекиму су тај лик некако водили стихови: “Што да живим када стрећу немам, ал’ опет што да умрем кад ме страх од гробља” – испричала је Бранка Петрић.
Потом се, како је додала, десила промена плана, одлучили су да Белог Бору игра чувени ромски певач Сличенко из Москве.
– Бекиму су се извинили, али њему није било лако. Наравно, скинуо је зулуфе, исекао нокат. Мада, дивни сниматељ Томислав Пинтер му је говорио да то не ради, да је улога његова. Срећом или како већ то бива, делегација коју су послали у Москву по Сличенка није га нашла, био је на турнеји чак у Сибиру. Тако је Беким поново добио улогу – рекла је Бранка Петрић.
Такође се присетила да за филм ни у оно доба нису били идеални услови, па је током снимања одједном дошло до застоја јер није било новца.
– Александар Петровић је изашао пред целу екипу, рекао каква је ситуација и питао да ли смо у стању да свако да колико има и може да одснимимо та два дана. И заиста, није било члана екипе, а била је велика екипа, који није дао део свог новца да би се наставило снимање.
Онда је филм отишао у Кан и добио две сјајне награде. За пријем који је тада приредио Ратко Дражевић, директор Авала филма, није се жалило новца. Све је било наше, а додатак гламуру давало је то што смо сада имали три наше велике звезде које су обележиле тај Кан. Ево шта им је касније у каријери донео овај филм:
Оливери Вучо (касније Оливери Катарини) то је донело прилику за фантастичан успех на концертима у париској Олимпији. Бата Живојиновић је одатле наставио своју изузетну каријеру, а Беким је постао интернационална звезда и већ кроз два месеца је почео да снима главну улогу у “Одисеји” за италијанску телевизију – казала је Бранка Петрић.
Она је навела податак да су “Скупљачи перја” остварили приход од 500.000 долара. Посебно је истакла својевремену оцену монтажера Марка Глушца да антологијска сцена када Беким ломи чаше у дерту, док чудесна Оливера пева, има најбољи монтажни рез у историји српског филма.
Бранка Петрић се присетила и великог узбуђења поводом номинације за Оскара.
– Тога дана у 12 сати чули смо да је Саша Петровић носилац Оскара. У 15 часова Оскара добија Јиржи Менцл за “Строго контролисане возове”. Увече на церемонији спикер чита: Оскара за страни филм преузима Саша Петровић за “Скупљаче перја” (на енглеском “И Евен Мет Соме Хаппy Гyпсиес” – прим.нов). Ето, значи и тада се десило нешто као пре две вечери на церемонији доделе Оскара – напоменула је она.
– То су све само сећања, али овај филм ће наставити да живи и за нове генерације гледалаца – закључила је Бранка Петрић.
Блиц
