Patrijarh Pavle rođen je u Donjem Miholjcu 11. septembra 1914. godine. Roditelju su mu bili zemljoradnici. Tu je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Tuzli. Pre nego što će upisati Bogoslovki fakultet u Beogradu, patrijath je dve godine bio student Medicinskog fakulteta.
Za episkopa raško-prizrenskog patrijah pavle je izabran 1957. godine.
Kao episkop Eparhije raško-prizrenske, patrijarh Pavle je u velikoj meri doprineo obnovi crkava i manastira, a posebno se posvetio obnavi monaškog života.
Početkom decembra 1990. episkop Pavle je imenovan za 44. srpskog patrijarha nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana. Bogoslovski fakultet SPC dodelio mu je 1998. zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju 15. novembra 2009. godine oko 10.45 časova.
I dan danas citiraju se patrijarhove mudre misli i naveliko se govori o njegovoj blagosti i svetost.
Još jedna stvar krasila je patrijarha Pavla. Bio je izuzetno skroman, što se ogledalo u mnogim njegovim navikama.
Ustajao je vrlo rano, živeo u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio.
Nije koristio televizor, ni radio, niti je čitao novine, znajući da su “prilike takve da će ono što je od važnosti doći i do njega”.
Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naočare, roletne. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.
Patrijarh Pavle je bio izuzetno vredan i marljiv i često je svojim ponašanjem dokazivao da mu najviši čin u crkvi ne predstavlja problem za obavljanje najobičnijih svakodnevnih stvari. O tome svedoče i sledeće anegdote.
Kada je tek postavljen na tron patrijarha i kada se preselio sa Kosova u zgradu Patrijaršije u Beogradu, još dugo su ga zaticali kako rano ujutro pere stepenište. Iako su mu govorili da “ima ko to radi u Patrijaršiji”, on je uzvraćao da je navikao i da mu nije teško.
Često bi iz Patrijaršije odlazio da se i ne javi, kako bi bez pratnje obavio sve što je trebalo.
Kada je sa episkopima vozom putovao za Austriju na jedan od ekumenskih susreta, baš u njihovom vagonu nije bilo grejanja. Po izlasku iz voza, sve vladike su se žalile na hladnoću i kako su se smrzli, a patrijarh im je, aludirajući na višak kilograma i njihovo salo rekao: “A meni nije imalo šta da se smrzne.”
Uzrečica mu je bila: “Bog te video…”
Stil
