Taraba i plot su obeležje srpske kuće, imanja domaćina, u širem smislu obeležje su srpstva.
U Šumadiji, gde je svako seosko dvorište bilo ograđeno plotom, danas ovakvih ograda gotovo da nema. Postale su tek starina u drugom planu. Srpsku tarabu na selu danas često zamenjuju žičane, kovane i betonske ograde.
Starost srpskih taraba i njihova simbolika u obeležavanju nacionalnog identiteta se ne dovodi u pitanje. Ako krenete putevima kroz sela Šumadije, preko planine Jelice, ili na srpske lepotice Zlatibor, Kopaonik, Zlatar… videćete višedecenijeske tarabe, svaka od njih ima svoju priču ali o njima treba znati:
Taraba i plot se često ne razlikuju – i jedno i drugo je ograda od prošća, dasaka, letava ili upletenog pruća, s tim da je taraba uglavnom sastavljena od letava, a plot od prošća između kojeg je upleteno pruće.
Prošće, proštac je uzani kolac, letva koja je sa jedne strane zašiljena i pobodena u zemlju, i to je osnova tarabe (plota). Dobar je bagremov proštac, jasenov, ali od hrasta boljeg nema. Kad se proštac pobije u zemlju, onda se zakucavaju letve ili se upliće pruće, najbolje vrbovo, koje je najžilavije. Dobro upleten plot traje i sto godina, a za pletenje 350 metara plota potrebno je nedelju dana. Nekada je korišćeno drvo šljive crvenjače, koja se odavno u Šumadiji ne gaji.
Majstora ovog posla nekada je bilo mnogo, sada su ostali samo najuporniji ili to po sećanju rade oni koji pamte kako su to činili njihovi dedovi.
Proštac iz ograda u Srbiji je poznat i kao oružje u slučajevima svađa oko međa.
Danas, kada i plot i proštac nestaju, i iz dvorišta i iz srpskog jezika, ovaj pojam koriste samo najstariji.
Kolac, odnosno proštac pomenu kada treba reći da je rođak, komšija ili političar zaslužio teške batine.
Izreka “Držati se k’o pijan plota” znači – tvrdoglavo se nečeg držati, preterano ustrajavati na nečem, pasti odn. pljosnuti kao proštac – pasti celom svojom dužinom.
Izvor: Srbijuvolimo.rs, Telegraf.rs
