Poznata svetska glumica i jedna od najlepših žena na svetu odrasla je u Midivalu u Pensilvaniji. Roditelji su joj bili obični radnici- majka čistačica, a otac joj je radio u fabrici.
Šeron ima i dva brata i sestru, a cilj njihove majke oduvek je bio da oni postanu intelektualci.
Šeron je prvu ulogu dobila 1980. godine, dok je najveći uspeh postigla u filmovima “Niske strasti” iz 1992. i u filmu “Kasino” za koji je nominovana za Oskara 1994.
Prilikom jednog intervjua, pre par godina, Šeron Stoun se osvrnula na svoje odrastanje i detinjstvo, te je iznela vrlo interesantne podatke o tome da su joj najbolji prijatelji zapravo Srbi.
„Moji najdraži prijatelji, od detinjstva do danas, jesu Milica i njen brat Dušan. Oni su mi kao brat i sestra. Rođena sam u Midvilu, malom mestu u blizini Pitsburga. U blizini su stanovali Milica i Dušan. Moji roditelji, Džo i Doroti, poreklom su iz Irske, a njihovi Milorad i Milunka iz Srbije. Roditelji su nam radili zajedno u obližnjoj fabrici, a mi smo se družili neprestano.
Teta Milunka je često pravila hleb od kukuruznog brašna i uvek je nama slala polovinu. Sve sa njima smo delili, kao da smo bili jedna porodica. Sećam se da da sam kod njih često večerala taj kukuruzni hleb udrobljen u mleku. To je tako lepo, i taj ukus nikada neću zaboraviti.
Voleli smo se, pomagali, delili probleme i siromaštvo. Oni su nam bili do koske privrženi, gostoljubivi, puni razumevanja, plemeniti. U svemu smo se pomagali.
Sećam se da se moj otac otrovao i pao na poslu, prvi je dotrčao da mu pomogne čika Milorad i nije čekao hitnu pomoć nego ga je odneo do obližnje bolnice.
Imala sam problema u školi, ne zato što sam bila loš đak, naprotiv, bila sam najbolja, pa su me druga deca mrzela i nazivala bubalicom. Milica i Dušan, i moj brat, štitili su me i pomagali u svemu. Zajedno smo učili, pravili planove za budućnost. Onda su me zbog visokog stepena inteligencije 154, u 15. godini, prebacili iz škole Seger na univerzitet Edinboro. Meni najdraže osobe bile su fizički udaljene, ali blizu meni u svemu.
Kada sam se zadevojčila, i kada su neki momci počeli da mi se udvaraju, a ja sam ih nadmeno odbijala, mnogi su želeli da mi se osvete. Neki su se dogovarali da me grupno presretnu i siluju. Zbog toga su me Dušan i Majkl stalno pratili.
Milica me je nagovorila da se prijavim na takmičenje za mis. Tako je počela moja karijera zbog koje sam se preselila u Njujork. Oni su nastavili i dalje da me podržavaju, savetuju i vole do neba. Do dan-danas delimo sve tajne, sve radosti i nevolje.
Milica i Dušan su mnogo pomogli da se moj brat izvuče iz pakla droge, zbog toga im se posebno zahvaljujem.
Naš odnos je bio više od igre, prerastao je u trajnu vrednost, u prijateljstvo za sva vremena. Zahvaljujući toj relaciji, stekla sam snagu, moć, samouverenost, samostalnost…
Tetka Milunka, koja je iz Čačka, mnogo nam je pričala o Srbiji, a čika Milorad koji je poreklom sa Kosova, mnogo nam je pričao o svom zavičaju. Za vrijeme bombardovanja 1999. godine, pokazivao nam je fotografije crkve u kojoj je kršten, a koja je srušena. Milica i Dušan su nedavno bili u Srbiji, pričali su mi o svemu. I sada mnogo brinu zbog te nepravde vezane za Kosovo. Zajedno smo razmišljali da organizujemo neki javni protest, ali u američkim medijima, na žalost, objavljuje se samo što ide u korist Albancima, jer je njihov lobi veoma jak.“
