Na samo dvadeset kilometara od Zrenjanina i četrdesetak od Novog Sada, u srcu Banata, na levoj obali Tise već više od 800 godina nalazi se selo o kome je retko ko nešto čuo. Ovo mesto je jedno od najstarijih istoriji poznatih mesta u Banatu. Još u doba neolita na današnjem Selištu su živeli ljudi. Prvo pominjanje Taraša pod ovim imenom (Tarhus) je zabeleženo u spisu zvanom Anonim kralja Bele iz 1202. godine.
Taraš je mesto koje ima čime da se pohvali – to je i stanište roda. Gnezdo do gnezda, čitavom ulicom pruža se pogled na mlade parove roda koje se rado vraćaju svake godine.
Selo nikada nije imalo industriju, a dovoljno je daleko od svih zagađivača u okolini, zbog čega je ovo ekološki raj o kome današnji svet toliko priča. Dokaz tome je kolonija roda, jedna od najvećih u okolini, a možda i u celoj Srbiji, jer broji preko 40 gnezda. Taraš su izabrale zbog onog što se danas najviše traži i promoviše, a to su mir, ekološki čista sredina i što je za njih bitno – obilje hrane u okolini. Ponašaju se kao pravi kućni ljubimci, a to za stanovnike Taraša i jesu, slobodno se šetaju po ulicama i baštama. Stanovništvo se raduje svakom 8. martu jer se tog dana već nekoliko godina u selo vraća prva roda. Radujemo se svakom novoizgrađenom gnezdu, a njih je svake godine po nekoliko.
Meštani su im posvetili dan, posvećen samo rodama, koji se obeležava u Tarašu svake godine, drugi vikend u junu.
Pored ove kolonije belih roda, u blizini sela nalaze se dva para crnih roda, što je veoma retko u ovim krajevima, piše sajt ilovezrenjanin.com
Izvor: Stil.Kurir
