Колубарско село Лелић налази се надомак Ваљева. Свети владика Николај (Велимировић), који је рођен у Лелићу, тврдио је за своје родно место да је божје село. На споменику његовог оца Драгомира, по његовом налогу, написано је да је рођен у “божјем селу Лелићу”.
– Стално је људе “копкало” зашто је владика Николај тврдио да је село божје, утолико пре што се тад још знало да је реч о мудром, паметном и образованом човеку, кога је поштовао и сав развијени свет – каже Љуба Ранковић, чије је село Лесковице на самој граници Лелића. – И у време комуниста, без обзира на страх, овдашњи људи нису скривали љубав према владици Николају.
Лелић је изнедрио два српска светитеља – владику Николаја и аву Ћелијског (Јустина Поповића). Поред манастира Ћелије, једне од најчувенијих богомоља код Срба, настаје и манастир Лелић, посвећен владици Николају.
Поред светог Николаја и Јована Велимировића, у Лелићу је рођен и трећи владика – Артемије Радосављевић.
Корене из овог краја “вуче”, пре неколико година рано преминули Александар Саша Ранковић, један од највећих издавача најзначајнијих наслова домаће и светске књижевности, који је дела издавачке фирме “Александрија” спремао за штампу у Лелићу.
– Мошти Светог владике Николаја, 12. маја 1991. подине, пренете су у лелићку цркву, где се данас марљиво чувају – каже саговорник “Новости”. – Откако су мошти Николаја у Лелићу, никад до сада се није догодило да град “туче” Лелић и ободе околних села као моје. Дешава се да град “убије” околна села, а да Лелић остане нетакнут. Сада нам је доста јаснија зашто је наш владика Николај тврдио да је Лелић божје село.
Мирко Вилотић, садашњи заменик епископа шабачког Лаврентија, који је годинама службовао у Лелићу и околини као свештеник, не памти да је, за то време, град наносио штету летини тамошњих људи. Последњих година, у Лелићу, поред другог воћа, одлично рађа и грожђе, међу којим и сорте попут хамбурга. Лепота овог села и јесте божија – плодови са њива и воћњака су божанствени, ливаде су красне, а шуме “као са слике”.
Вечерње новости
