Po broju doktora nauka i državnih reprezentativaca selo Gajdobra u Opštini Bačka Palanka jedinstveni je fenomen na prostorima bivše Jugoslavije. Iz njega potiče 39 doktora nauka, od čega su 19 univerzitetski profesori. Selo je dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo je čak 37 žitelja Gajdobre.
Na osnovu poslednjeg popisa, ovo selo je imalo 2565 stanovnika, potomaka hercegovačkih kolonista iz Bileće, Nevesinja, Trebinja, Mostara, Stoca i Ljubinja. Mladi su prosto predodređeni za sport i nauku.
Selo nema srednju školu, a ipak ih zovu Srpska Sorbona. Potomci hercegovačkih kolonista ponosno ističu da nose njihovu bistrinu i gorštačku veštinu.
„U Gajdobri postoji nešto što je onaj starogrčki agon. Stalna potreba za nadmetanjem, za postizanje više ciljeva, za takmičenjem, za uzdizanjem, za uzrastanjem u svojim oblastima“, navodi prof. dr Jovo Radoš, bivši predsednik Karate saveza Jugoslavije.
Tačno znaju ime svakog doktora nauka ili sportiste, pa čak i onih čiji su roditelji odavde.
„Ogroman je broj, preko osamnaest repreznentativaca u rukometu. Što se tiče košarke, tu su najpoznatiji igrači Mirko Milićević, Nemanja Bjelica, Vladimir Lučić“, ističe Stojan Dangubić.
Decenijama postižu poene za Srbiju, a tek ove godine dobiće prvu sportsku halu.
„Da se posvetimo tome da otvorimo neku školu rukometa, da dovedemo sadašnje i bivše reprezentativce da malo rade sa decom“, kaže Rajko Prodanović, bivši reprezentativac Srbije u rukometu.
Prvi državni reprezentativac iz Gajdobre je bio pokojni Danilo Zirojević, i to u hokeju na travi. Odmah posle njega, džudista Risto Lučić i rukometaš Spaso Janjić, koji je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 38 utakmica.
U Gajdobri ima nekoliko fabrika koje zapošljavaju oko 1.200 ljudi. Najveća proizvodi 70 miliona čarapa godišnje i sve izvozi. Stopa nezaposlenosti je na minimumu.
„Ne radi samo onaj ko neće. I uvozimo radnu snagu, tako da ogroman broj radnika dolazi iz okolnih mesta“, napominje Stojan Dangubić.
U Gajdobri se još pripoveda o starom zavičaju a obraz svakog doma pažljivo se čuva. „Potomstvo pamti svoje pretke, jer gde nema te veze potomstva i predaka, onda sve propada“, ističe Jovo Radoš.
Nema značajnije stvari za stanovnike Gajdobre, nego da se pohvale da u tom selu „majka i dalje rađa sokolove“.
Interesantno je da je selo dalo i dva ministra. Slavko Gordić je bio ministra za kulturu i prosvetu u Vladi Republike Srpske. Među uglednim intelektualcima, koji su se afirmisali je i Spaso Komad, koji je bio potpredsednik vojvođanske vlade.
RTS, Telegraf
Kamenje u Panoniji ????