Писац за децу, публициста, новинар, глумац и аутор култне емисије “Фазони и форе” – Раша Попов напустио нас је у априлу прошле године. Раша Попов рођен је далеке 1933. године у Мокрину, пренео је млађим нараштајима причу о томе како се некада, док је био дете, прослављао Божић.
Причу о најлепшем празнику свог детињства испричао је овако:
“Божићна устрепталост у срцима нас деце почињала је петог јануара, на Туциндан. “Децо, данас се не смете тућ! Јер ћете се тући целе године.”
Комшија, сељак, изјутра доноси навиљак сламе за свињу. У нашој кући редовно су на Туциндан клали свињу. Долазио би нам стриц Чика Веса – сламом би покрио трупло заклане свиње. Кад потпали сламу, она букне високо и „опрљи” чекиње”. Чика Веса отфикари реп и викне нас децу, да дођемо по „опрљени реп”. Ми смо га у сласт глодали, онако како данас деца жваћу гуму.
Сутрадан, на Бадњи дан, опет би нам комшија доносио големи навиљак сламе. Уносио га је право у собу где је сто за вечерњу трпезу. Ми смо радосно чупали сламу и развлачил и је по патосу! Нико нас није грдио што правимо неред у соби. То се од нас очекивало! Ваљали смо се по слами све до вечери.
Мама је сва узнемирена, од поднева спрема вечеру. Била је то посна вечера, без масти. Пасуљ куван на голој води, куване суве шљиве. И наше омиљено тесто с маком.
Врхунац задовољства наступа кад се заврши света вечера. Ми деца смо имали припремљен алат за крунску игру вечери. Свако је из гомиле старих маминих свилених чарапа још јутрос узео по једну за себе. Отац из корпе пуне ораха захвата коштуњаве плодове и баца их према нама у сламу!
Ораси се завлаче под сламу, ми се бацамо ка месту где је плод одлетео, тражимо га, и победнички трпамо у чарапу. Бацамо се по слами за орасима који долећу са свих страна. Бацамо се као голмани. Слој сламе смо дебело наслагали, да се не изубијамо. Дно чарапе је набубрило, подижемо је увис и одмеравамо да видимо колико смо досад плодова наловили. Свећа на столу догорева, а ми се гњурамо по слами и њом покривамо. Сакривамо се под њом. Свако грли своје благо, орахе бадње вечери.
Чекамо сутрашњи дан и божићну чесницу у којој ће се крити динар. Који од нас тројице добије комад са динаром, биће најсрећнији. То ће нам благо бити милије од оног ишчепрканог из сламе. Мама нам објашњава откуд ту слама. „Ове ноћи се родио Исус, у штали код Витлејема. Богородица је бебу, чим ју је родила, положила на сламу”.
Целе вечери разбијамо орахе и једемо језгра. Срећни смо као никад. Бадње вече је пуно блаженства и чудних призора и задовољстава.”
