На данашњи дан пре 25 година Србин из Требиња Срђан Алексић преминуо је од последица бруталног пребијања само зато што је желео да испуни своју људску дужност и одбрани свог комшију Бошњака Алена Главовића.
Дана 21. јануара 1993. године група припадника Војске Републике Српске је легитимисала особе на требињској пијаци. Након што су установили да је једна од легитимисаних особа Ален Главовић, Бошњак који је радио у Алексићевој радњи, почело је малтретирање. Тада је и Срђан пришао. Један од војника је ударио Срђана који је пао на под, након чега је мучки ударан, а од задобијених батина Срђан је пао у кому и преминуо 27. јануара 1993. године.
Срђан Алексић је имао 26 година када је убијен. Његов отац је у читуљи написао: „Умро је вршећи своју људску дужност.“ Један од нападача на Срђана је погинуо током рата, док су остали осуђени на 28 месеци затвора. Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посећује Требиње, гроб Срђана и његовог оца.
Младог Требињца отац, кошаркашки тренер, је васпитавао у складу са породичном трацијом, да “у сваком човјеку види само човјека, да га разликује само по поштењу, по доброти, по знању.” Мајка му је рано умрла, а брат погинуо у удесу моторним змајем, изнад Петровог поља, у близини Требиња.
Срђан се аматерски бавио глумом за шта је добио и више награда, а наставио је глумити и у току рата у Босни и Херцеговини, у представи „Сан ратне ноћи“. Такође је био пионирска пливачка нада тадашње Југославије. Био је јуниорски рекордер у пливању.
У рату је био припадник Војске Републике Српске коју је напустио тако да је вратио оружје пред зградом општине у Требињу, згрожен оним што је видео.
За своје херојство постхумно је одликован и у Републици Српској и у Србији: 2012. одликовао га је тадашњи председник Србије Борис Тадић златном медаљом „Милош Обилић“ за испољену храброст и дело личног херојства, а 2013. године Милорад Додик “Орденом части Републике Српске са златним зрацима“.
Орденом за хуманост и људскост, који додељује Европски покрет у Босни и Херцеговини, постхумно је одликован 2014. године.
Срђан Алексић постао је синоним за истинског хероја широм простора некадашње Југославије, те тако његово име носи једна улица на Новом Београду и пролаз у Змај Јовиној улици у Новом Саду. У Панчеву је 2010. постављена спомен-плоча, а пролаз у центру града добио је његово име.
И 15 година након његове смрти улица Великих дрвета у Сарајеву је добила име по њему, а у образложењу је наведено: “Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дела, човек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.”
Требињско позориште „Слово“, чији је Алексић био члан за живота, извело је 28. децембра 2008. представу „Епилог“ у његово сећање. Дана 25. фебруара 2013. премијерно је изведен играни филм посвећен Срђану Алексићу под називом Кругови.
