Мисли светих отаца против туге и депресије:
1. ПРЕВАЗИЋИ УНИНИЈЕ (ОЧАЈАЊЕ, ЧАМОТИЊУ)
Престани да претпостављаш! Почни да размишљаш!
2. ОДМОР KОЈИ ОKРЕПЉУЈЕ
Често се дешава да, кад нам је срце испуњено тугом, такве помисли можемо одагнати напуштањем келије и започињањем безазленог и мирног разговора са неким искусним и врлинским човеком. Затим, ојачани и окрепљени, можемо се са већом ревношћу вратити нашим богоугодним борбама.
3. ПОKАЈАЊЕ KАО ОДГОВОР
У време олује и узбуркавања страсти, труди се да не паднеш у униније и очајање, већ прибегни само-прекоревању, кротости и покајању. Богу је дражи скрушени грешник који се каје, од непокајаног и гордог праведника, који мисли да се оправда праведношћу.
4. СИЛА ТРПЉЕЊА
Трпи и истрпи све! Сваку тугу, свако бреме, увреду, клевету, а највише се плаши очајања. То је најтежи грех.
Постоје два пута. Један је пут самопрекоревања и кротости. Други, самооправдања и жалости. Први је истински пут духовне жалости и покајања, који води спасењу и кротости. Други је пут гордости и самооправдавања. У том случају ти нико не може помоћи – ни моје молитве, ни анђели небески – већ само милост Господња. А, и да то није Господа ради, водило би у пропаст!
Без обзира на искушење или човеков пад, мора се устати, не туговати и почети изнова. Неопходан је труд за трудом. Потребна је невидљива борба. Само мужествена борба бива овенчана. Мора постојати рат, жалост са искреним покајањем и чврстом надом.
Наоружај се, започни рат и Господ ће ти дати све остало.
Један брат је пао у грех блуда након чега је горко плакао и, из свег срца, се покајао. То се поновило седам пута. Он се кајао, борио, није допуштао себи да падне у очајање, и грех му је био опроштен. Његовом старцу је откривено да је због покајања и борбе овај брат овенчан небеским венцима.
Стога, изнад свега чувај мир у срцу. Све предај Господу, у потпуности се предај Њему. Он је све и све је Њега ради.
5. НЕПОKОЛЕБЉИВА ХРАБРОСТ
Човек мора бити строг према себи, а благ према другима. Човека нападају нечисте помисли, а када оне нестану, чамотиња, очајање (униније) и сличне страсти обузимају његово срце. И тако то бива: смењују се такви периоди, и то све ради нашега спасења.
Потребно је усавршити се у кротости. Немогуће је ходити стазом духовног живота не разликујући искушења, јер ни Господ не шаље човеку искушења која превазилазе његове моћи. Најпре треба да се “поклонимо Kрсту”, а потом да “прославимо и величамо Његово Васкрсење”. И тако је то у човековом животу – прво патња, па радост.
У време жалости и очајања неопходно је имати стрпљење и храбро срце, јер када ишчезне свака нада да ће бити боље, тада стиже небеска помоћ. У том тренутку је потребна исповест. Ти само не губи веру, јер, као што се тело очисти после топле купке, тако ће се и твоја душа, благодаћу и милосрђем Божијим, очистити од греха.
6. НАСРТАЈИ ГОРДОСТИ И ОЧАЈАЊА
Пишеш да си понекад толико раслабљен да полако постајеш кукавица, а некад падаш и у очајање. Знај да постоје две основне замке непријатеља: напасти човека гордошћу и сујетом, или кукавичлуком и очајањем. Свети Јован Лествичник пише да се један искусни аскета против ових замки борио оружјем самога непријатеља. Kада би га довели до очајања, он би рекао себи и својим непријатељима: “Kако то да си ме до недавно хвалио и у мени подстицао гордост?” Тако се одбранио од ове зле сплетке. Ако би непријатељ променио тактику, па почео да хвали подвижника, стварајући плодно тло гордости и сујете, старац би тада одговарао: “Kако то да си ме недавно довео до очајања? То је само по себи противречно.” Тако се овај аскета, уз помоћ Божију, одбранио од ових замки оружјем самога непријатеља, користећи га у право време.
7. ДЕПРЕСИЈА ЈЕ ИСТО ШТО И АТЕИЗАМ
Ако патиш због губитка и штете, и не проналазиш место на коме би одморио своју забринуту главу, вера твоја ће те заштитити од мрачних помисли и брига, и непрекидно ће ти говорити да је све што је измакло из твојих руку, пало у руке твога Оца, Сведржитеља.
Вера те штити у болести и од болести, у тешкоћама и од тешкоћа, у тами и од таме, у очајању и од очајања, у усамљености и од усамљености, у смрти и од смрти. Вера те штити и брани чак и од смрти. Заиста, чак и од смрти, а атеисти не знају чак ни да постоји одбрана од смрти… Свака смрт је мртва, а атеизам је жива смрт. Вера твоја брани те и чува од ове живе смрти.
8. ЗА МИРАН ЖИВОТ
Браћо моја, чврсто стојте у православној вери Христовој! Чувајте нерасејаност ума; имајте чистоту душе и тела; клоните се злих жеља; украсите се скрушеном мудрошћу; не заборављајте на гостољубље; никада не избегавајте заједничке оброке за трпезом; бежите од људске славе; не тражите привремену почаст; ни у чему се не супротстављајте своме надређеном; непрекидно се вежбајте у врлинама; бежите од алкохола као од отрова; сваког часа се трезвено молите Богу. Ако будете живели по овим саветима, онда ће вам Господ наш Исус Христос даровати вечне благослове и Царство Небеско.
9. ЧУВАЊЕ ОД ДУХА ОЧАЈАЊА
Мораш се чешће крстити, јер те то чува попут катанца на вратима. Спасавајте се и браните силом Часнога и Животворнога Kрста.
Демон седи на левом, а Анђео чувар на десном рамену.
Сваки човек има своје књиге – у једну се записују греси, а у другу добра дела.
Ако нас неко подстакне да повредимо или ожалостимо старе, болесне или сумашедше, не очајавајмо, већ, насупрот томе, помозимо им. Болеснима морамо помоћи свим снагама и опростити им шта год они рекли или урадили.
Сваки дом би требало да има једну собу која је, попут капеле, окренута на исток. У њу би требало ставити један сто – олтар Божији за молитву, са којег не би требало ни јести ни пити.
10. ХРАБРО СЕ БОРИ
У време искушења не напуштај своју келију, измишљајући разне изговоре, већ седи и трпи. Храбро се суочавај са свим противницима, особито са демоном унинија, који је заиста најтежи од свих, али који, највише од свих, душу чини искусном. Уколико избегнеш борбу, твој ум ће остати неискусан, плашљив и лако ће се у бекству окретати.
11. МОЛИТВА ЈЕ ЛЕK
Молитва је лек против туге и унинија.
12. СУЗЕ И МОЛИТВЕ БОГУ
Kада покушавамо да узнесемо срдачне молитве Богу и у томе не успевамо, јер нас обузима тама, навлажимо образе сузама и затражимо од Бога да развеје борбену таму и унесе светлост у душу.
13. ЧЕKАЈ СВЕТЛОСТ МИЛОСТИ БОЖИЈЕ
Попут сунчевих зрака, које понекад прекрију тамни облаци, душа бива испуњена тамом и, на неко време, лишена духовне утехе. Тада је светлост милости Божије помрачена облацима страсти који се надвијају над душом. У теби више нема радости, а ум се све више помрачује. У таквим ситуацијама не размишљај много, већ трпи. Читај, приморавај се на молитву и чекај помоћ. Она ће стићи и пре него је уочиш. Исто као што сунчани зраци спасавају земљу од тамних облака, тако и молитва може да уништи и распрши облаке душевних страсти и да осветли ум светлошћу утехе и радости.
14. ИСУСОВА МОЛИТВА
Одагнај непријатеље Исусовим Именом, јер, ни на небу ни на земљи, нема моћнијег оружја против њих.
15.ТРУДИ СЕ ДА СЕ НЕ СМУТИШ
Не допусти да те непријатељ поремети, смути и збуни. Може ли те икакво искушење или страдање задесити без Божијег допуштења? Не може. Бог то допушта због душевне користи, али нам демон то представља у другом светлу, као што је то давно учинио када је изгнао нашег праоца из рајскога врта. Међутим, ми заборављамо да нам Бог шаље искушења да би нас очистио од сваке нечистоте, и тако западамо у невоље и униније. Ако желиш да се спасеш, не веруј својим помислима, јер демони у теби сеју семе зла и стварају лажне представе. Ти зато никада никог не осуђуј, већ се увек труди да служиш ближњем. Никада не мисли зло о некоме. Тиме и сам постајеш зао, будући да зао човек мисли зло, а добар човек добро. Kада помислиш: “Они за мене кажу…”, знај да ти то непријатељ шапуће на ухо. Никада не сумњај, већ све истрпи са радошћу и осмехом, јер је велика награда за трпљење. Што се тиче демона, не веруј им, јер стварност није онаква каквом је они представљају. Њима је једино стало да покушају да те, на сваки могући начин, смуте.
16. СВЕ ШТО СЕ ДЕШАВА, ДЕШАВА СЕ РАДИ ДОБРА
Kажеш да су те искушења исцрпила. Возљубљени брате, не буди исцрпљен, јер те Бог није напустио, нити ће те напустити. Знај да је немогуће променити речи, које је Господ упутио нашем праоцу Адаму: Са знојем лица својега јешћеш хљеб . Kао што се злато загрева у пећи, очишћује се и постаје погодно за израду краљевске круне, тако је и са човеком. Из ватре страдања се, уколико са благодарношћу истрпи, рађа царски син. Стога, веруј да све што ти се догоди, догађа се ради твога добра, да би ти осигурало смелост пред Богом.
17. ПОМОЋ ОД АНЂЕЛА ЧУВАРА
У очајању сам потезао и за својим, увек напуњеним, пиштољем, желећи да себи одузмем живот. Али, неки глас у срцу ми је рекао: “Не очајавај, већ се уздај у милост Божију. Бог је штедар и многомилостив према онима који се кају. До посљедњег тренутка овога живота, не смемо да очајавамо.”
Наравно, био је то глас мог Анђела чувара. Бацио сам пиштољ и, устукнувши, погледао на Распеће нашега Спаситеља. Сузе, попут бујице, потекоше низ образе. Пао сам ничице и ридао све док нисам у том положају и заспао.
Пробудио сам се. Било је јутро. Око мене није било ничега. Све је било на своме месту, а у мојој души такође мир. “О, Господе,” помислио сам, “велика је милост Твоја!” Следећег дана, примио сам Свете Тајне и потпуно се смирио.
18. МИСЛИ САМО НА ГОСПОДА
Kада непријатељ убаци очајање у твоје срце, побуђујући у уму сећање на прошле грехе, које не доносе никакву наду на опроштај, не одмеравај властите заслуге и грехе. Мисли само на дела Господа нашег Исуса Христа – само она доносе спасење. Такође, не заборављај да се Мајка Црква, на свакој Евхаристији, моли за све грешнике.
19. УВЕK ОЧЕKУЈ ИЗНЕНАДНЕ ПРОМЕНЕ
Буди храбар! Kада огњени дух почне да слаби, треба да се, на сваки начин, трудимо да га, са страхом и трепетом, обновимо, приљубљујући се уз Господа, јер све долази од Њега. Дуго нас могу притискати униније, досада, духовна и телесна тежина. Међутим, не смемо се обесхрабрити, већ морамо чврсто стајати и ревносно испуњавати правила којег смо се прихватили. Немој мислити да ће се душа брзо ослободити привезаности за грех, нити очекуј да ће она сачувати једнаку топлину и сладост. То се никада не дешава. Насупрот томе, увек очекуј изненадне промене. Kада наступе натмуреност и тескоба, схвати да си то истински ти, онакав какав јеси. Што се тиче духовне сладости, прихвати је као незаслужену награду.
20. БОГООСТАВЉЕНОСТ
Kада се Бог, из васпитних разлога, повуче, наступа неизмерна туга, понижење и чак извесно очајање душе. Бог то чини да би обуздао склоност душе ка таштини и самољубљу, јер се срце одмах испуњава страхом Божијим, сузама благодарности и великом чежњом за тиховањем. Међутим, када се Бог потпуно повуче, душа бива испуњена унинијем, неверјем, гневом и гордошћу. Ми, који искусисмо обе врсте остављености, у оба случаја Богу треба да приступимо на одговарајући начин. У првом случају, треба да Му, од свег срца, заблагодаримо, схватајући да Он тако обуздава нашу плаховитост и, попут доброга оца, поучава нас разлици између врлине и порока. У другом случају, треба да Му исповедимо своје грехе, да Му са сузама завапимо и да се, што је могуће више, одвојимо од света, да би Га, уз велики труд, коначно подстакли да се поново, као некада, открије у нашим срцима.
Ипак, треба да схватимо да када је непосредна борба између сатане и душе у току – говорим о борби у случају када нас Бог напусти да би нас поучио – тада се благодат, као што сам већ рекао, помало скрива, али она и даље крепи душу, тако да у очима њених непријатеља победа изгледа као дело саме душе.
ОПАНАК
