Сава Лозанић – српски индустријалац и звоноливац ког су због своје хуманости звали Мајка Србија

На простору некадашње Југославије и данас се на неким местима могу чути црквена звона која је изливао Сава Лозанић, индустријалац који је због свог хуманитарног рада прозван Мајка Србија.

Сава Лозанић родио се 1886. године у банатском селу Меленци, као јединац оца Драга и мајке Марије. Без родитеља је остао јако рано, па је био принуђен да трбухом за крухом пође у Београд, где се запослио у Фабрици железног намештаја Браћа Гођевац. Овај вредан и способан момак брзо је стекао наклоност власника фабрике. Сава се 1906. године жени Јеленом Рајковић, са којом је добио четири ћерке: Цвету, Радмилу, Ружицу и Милицу.
Супруга Јелена потицала је из имућне породице и у брак је донела велики мираз. У то време, Српско-америчка банка давала је повољне кредите, и млади предузимач, уз помоћ банке и Јелениног мираза, купује стару ливницу у Улици Сењанина Иве и даје јој назив Ливница и емајлирница Меркур.
Таман кад је посао добро кренуо, Србија је 1914. ушла у Велики рат и Сава је морао на фронт. Он је био један од храбрих српских војника који се вратио жив из пакла Албаније. За то време, Јелена се са ћеркама склонила у Крагујевац, где је шила војничке капе, али је претходно својом мудрошћу спасила ливницу. Педантно је сваку машину умотала у платно и закопала дубоко у земљу, да би њен Сава могао да почне да ради чим се врати из рата. После рата Меркур постаје прва ливница Српске православне цркве.

Свежањ писама и новинских чланака, које данас чува Савина најмлађа унука Милица Хакман, говори нам о квалитету његовог рада, али и о томе колико је био предан хуманитарном раду. Надимак Мајка Србија добио је јер је, осим својих радника, материјално помагао сиромашне и болесне грађане, штићенике Дома слепих у Земуну, певаче Културно-уметничког друштва Абрашевић, чији је био члан и један од оснивача. Поред тога, издвајао је за фудбалске играче БСК-а, уметнике, занатлије и друге. Лист Правда је објавио да је, када су Срби с Косова 1928. насељени у селу Звездан код Зајечара и побожни хришћани подигли цркву, Сава Лозанић поклонио звоно вредно 50.000 ондашњих динара. Тада су писали како су звона савршено хармонична, имају мек и уједно снажан звук.
Свему овоме дошао је крај тог кобног априла 1941, када је првог дана бомбардовања погођена ливница Меркур. Нове власти су после рата национализовале целокупну Лозанићеву имовину и још су хтеле да га оптуже за ратно профитерство, упркос томе што му је причињена велика штета на самом почетку рата. О томе, колико је поштовао своје бивше раднике, довољно говори чињеница да су управо они прекинули суђење и одбранили га од ове оптужбе, чиме су га спасили стрељања или тешке робије. Сава Лозанић је преминуо у Цељу (Словенија), 29. јула 1952. године.
Његова ливница Меркур направила је многа црквена звона, међу којима су и она у старој цркви у Јасеновцу коју су усташе срушиле 1941. године и у манастирима Високи Дечани, Милешева итд. Београђани и данас, шетајући улицама свога града, често газе преко шахтова на којима стоји знак ливнице Меркур.
izzemljeisveta.com