Iako mnoge ljubavne priče mogu ostaviti utisak sladunjavosti i bezukusnosti, ljubavna priča o Bošku i Admiri, ili kako ih je svet prozvao, sarajevski Romeo i Julija, već više od dve decenije nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Priča o Bošku i Admiri je jedna od ratnih ljubavnih priča o ljubavi koja je jača od same smrti.
Srbin Boško i muslimanka Admira upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi 1984. godine. Ubrzo nakon poznanstva, njihovo prijateljstvo je preraslo u srednjoškolsku ljubav, koja se nastavila i nakon što je počeo rat na prostorima stare Jugoslavije.
Boško i Admira su bili nerazdvojni, zajedno su letovali i zimovali.
Želeli su da se venčaju, planirali budućnost i zajednički život, a roditelji sa obe strane su i podržavali u tome. Međutim, sve to je ostalo neostvareno. Metak ispaljen iz snajpera zauvek je ugasio živote Boška i Admire na sarajevskom Vrbanja mostu.
Godinu dana nakon početka rata u Bosni Boško i Admira su odlučili da napuste Sarajevo i bolji život potraže negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana. Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva te su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi. Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru.
Iako smrtno ranjena, Admira je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Njihova zagrljena ostala su na “ničijoj zemlji” narednih sedam dana, a slika tragedije dvoje zaljubljenih obišla je svet.
Tela Boška i Admire su, na kraju izvukli vojnici Republike Srpske i pokopali ih na groblju u Lukavici. Po završetku rata tela su prebačena za Sarajevo, gde si i sahranjena, na groblju Lav.
Ljubavnu priču Sarajevskog Romea i Julije svetu je preneo američki reporter Kurt Šork preko Rojtersa.
“Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obe strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, neko ih je pogodio”, napisao je Šork.
Njihove ubice do danas nisu identifikovane, a sarajevski Romeo i Julija, iako nemaju spomen obeležje, ostali su pravi simbol nekadašnjeg zajedništva i suživota u Sarajevu.
