Иако многе љубавне приче могу оставити утисак сладуњавости и безукусности, љубавна прича о Бошку и Адмири, или како их је свет прозвао, сарајевски Ромео и Јулија, већ више од две деценије никога не оставља равнодушним.
Прича о Бошку и Адмири је једна од ратних љубавних прича о љубави која је јача од саме смрти.
Србин Бошко и муслиманка Адмира упознали су се на сарајевској Олимпијади 1984. године. Убрзо након познанства, њихово пријатељство је прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и након што је почео рат на просторима старе Југославије.
Бошко и Адмира су били нераздвојни, заједно су летовали и зимовали.
Желели су да се венчају, планирали будућност и заједнички живот, а родитељи са обе стране су и подржавали у томе. Међутим, све то је остало неостварено. Метак испаљен из снајпера заувек је угасио животе Бошка и Адмире на сарајевском Врбања мосту.
Годину дана након почетка рата у Босни Бошко и Адмира су одлучили да напусте Сарајево и бољи живот потраже негде где њихова љубав неће бити осуђивана. Преко заједничког пријатеља су договорили излазак из опкољеног Сарајева те су 18. маја 1993. године кренули ка слободи. Верујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста где је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.
Иако смртно рањена, Адмира је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула. Њихова загрљена остала су на “ничијој земљи” наредних седам дана, а слика трагедије двоје заљубљених обишла је свет.
Тела Бошка и Адмире су, на крају извукли војници Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици. По завршетку рата тела су пребачена за Сарајево, где си и сахрањена, на гробљу Лав.
Љубавну причу Сарајевског Ромеа и Јулије свету је пренео амерички репортер Курт Шорк преко Ројтерса.
“Бошко и Адмира ходали су најмање 500 метара десном обалом Миљацке, потпуно изложени погледима војника с обе стране. Након што су прешли линију под контролом босанске стране и кренули према насељу Грбавица под контролом Срба, неко их је погодио”, написао је Шорк.
Њихове убице до данас нису идентификоване, а сарајевски Ромео и Јулија, иако немају спомен обележје, остали су прави симбол некадашњег заједништва и суживота у Сарајеву.
