САЊА РАДОЈЕВИЋ ИЗ ЗУПЧА. ДОБИТНИЦА ОРДЕНА МАЈКА 9 ЈУГОВИЋА
ПОРОДИЦА МИ ЈЕ НА ПРВОМ МЕСТУ
Једна млада мама, Сања Радојевић из Зупча у Зубином Потоку, на северу Косова и Метохије, са супругом Срећком Радојевићем изродила је четворо деце, све су дечаци, и одгаја их у радости и благостању. Од Епархије Рашко-призренске, прошле године за Видодвадан, добила је Орден “Мајка девет Југовића” који Епархија додељује мајкама које одлуче да роде више од троје деце. Сања је веома поносна овим престижним признањем и то нам је отворено рекла…
Поносна мајка и супруга
Сања Радојевић, рођена је у породици Вишеслава и Љибице Вукомановић у Новом Пазару 1987. године јер се, како каже, баш у том периоду кречило породилиште у Косовској Митровици где су у насељу „Брђани“ живели њени родитељи. Сања има и брата Слађана. Основну школу завршила је у Косовској Митровици, а Средњу медицинску – општи смер такође у Мировици. – Увек сам волела да бринем о другима. Поносна сам на своју децу. Нисам запослена нигде јер немам „везу“. Много пута сам покушавала и предавала захтев и молбу за посао у Болници у Косовској Митровици али одговор никад није стигао нити сам била позвана бар на разговор, а много волим тај посао. Приправнички сам завршила у Митровици још 2009. године, положила и државни испит, али нажалост седим кући. Удала сам се са непуних 18 година у селу Зупчу. Прво дете родила сам са 18 година друго са 19, треће са 22 године и четврто са 28 година. Синови нам се зову Лазар, Мирослав, Лука и Младен… Увек сам волела пуно деце. У кући код родитеља имала сам само брата, а ја сам волела да нас је више. Моје је мишљење да где има љубави и слоге увек ће бити свега што је потребно деци, прича нам Сања.
Сања ужива у својој породици, али јој посао ипак много недостаје. Она се нада да ће се неко сетити да је потребно и хумано запослити мајку четворо деце, тим више што би она рађала још да има сталан посао. Волела би, каже, да има и девојчицу, али, ако Бог да… Сања Радојевић је једна мама која не запоставља ни амбиције јер би јако желела да настави да се образује и радо би уписала Здравствену негу, свесна значаја образовања, а то је управо оно што она воли. – Ипак, каже Сања, за сада је овако како је, имам посао за који не примам плату већ ми се узвраћа љубављу. Да напоменем да ни мој супруг Срећко не ради већ је у пензији, а био је службеник. Око одгајања деце Сањи је помагала свекрва, јер је она била сасвим млада када се удала и родила прво дете и без нечије помоћи тешко би се сналазила.
Васпитање у духу рада и поштења
– Увек сам волела децу, и брзо сам научила све око њих. Сматрам да је најбитније да мајка увек буде уз децу док су мала, затим отац а онда и баке и деде ако затреба… Мој супруг је прави Колашинац, шаљиво каже Сања, и не помаже много око деце, али он ради и приватно тако да помаже на други начин. Срећко обожава децу и заједно смо се радовали сваком њиховом првом кораку, ницању првих зуба, првим изговореним речима… Волимо заједно све што је у вези с нашом децом, каже Сања. А имам свекрву која ме воли баш као ћерку.
Питамо Сању како васпитавају децу, с обзиром да живимо у неком чудном и мучном времену у коме се појавило и вршњачко насиље?- Децу васпитавамо да буду, пре свега, добри, поштени и вредни а остало ће доћи временом… помоћи ће драги Бог… Сви иду у школу само најмлађи, Младен, седи са мамом код куће. Деца имају своје обавезе и када заврше задатке и учење питају има ли шта да се помогне. Прво питају мене, па им ја кажем да помогну оцу, деди, баби ако има потребе. Свако од њих тада добије своје задужење колико је у њиховој моћи. А мени је довољно да су здрави и срећни, али се морају учити раду док је време. Једино Мирослав мало „забушава“, али уз лепу реч и договор и он одради што му падне у задатак, каже Сања. Нажалост, јесте дошло неко „лудо време“, али им о томе стално причамо да би правили разлику шта је добро а шта није. Друштво може да има лош утицај на децу која ако су добра и наивна лако могу да подлегну… Лазар има 12 година, Мирослав 11, Лука 7 и Малден тек две године. Сви су крштени и сви су примили вакцине, јер ја као мајка не смем да дозволим да мојом кривицом не приме вакцину и да се, не дај Боже, разболе. То себи не бих опростила, напoмиње Сања.
Рађам јер волим децу
Иако веома млада, Сања Радојевић је права традиционална, добра српска мајка која своје синове учи раду, поштењу и свим врлинама које су од вајкада красиле српски род, па колико постигне… Углавном она их васпитава у духу православља јер и она и супруг као и њени и његови родитељи, тако живе…
– Наглашавам да их учимо најбољем, јер се никад не зна како ће друштво утицати и овај луди свет пун зла и порока, ратова, вршњачког насиља… Ја сам им обећала да ћу се са њима увек борити против свег лошег ако нам нешто тако стане на пут и да ћу се борити за оне праве вредности које су данас скоро заборављене… Морам признати и да се бојим за будућност своје деце, и све друге деце која живе одувек овде, управо због свега лошег што се данас дешава, напомиње Сања.
Неки ми замерају на више деце, па кажу „Шта рађаш толико?“ а то је за мене неумесно питање. Ја рађам јер волим децу и волим да нас има више… И могу слободно рећи да уз дечји додатак, супругову пензију и додатни рад, излази скоро за све. Код нас влада правило да „ где чељад није бесна ни кућа није тесна“. Моја деца све деле на равне делове. А орден Мајка девет Југовића ми пуно значи ради деце да виде и схвате када одрасту да је добро имати вишечлану породицу и да буду поносни на своју мајку и оца.
Живот у Зубином Потоку је доста леп, недостаје само мир… Одлазим и у цркву на литургије и о празницима… Чак и најмлађи Младен љуби све иконе ма где да их види… Славимо славу Свети Арханђел Михаил – Аранђеловдан 21. Новембра. Славимо три дана како је одувек и било, рекла нам је на крају Сања Радојевић.
Аутор: Славица Ђукић, новинар приштинског “Јединства”, за Православну породицу, март 2018.
Сања из Зупче поносна добитница Ордена Мајке девет Југовића: “Рађам децу зато што волим”
