Српска православна црква и верници данас празнују Сабор Светог Архангела Гаврила, и његово јављање кроз историју.
Црква је од давнина одредила да се први дан после Благовести празнује сабор Архангела Гаврила, благовесника радости.
На тај начин одаје се поштовање ономе који је послужио тајни људског спасења. Један је од седам великих анђела најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих.
Често је слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода, па је честа заветна и слава сточара.
За свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не узимају ручне радове у руке, али за мушкарце је ово најбољи дан за мобу.
У Босни га славе и као “Волујског свеца”, са чиме се слажу и у Таковском крају, где је по веровању једном сељаку, појењем грла на седам извора, излечио бољешљиву стоку.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси “благе” и лепе вести.
Сабор Светог архангела Гаврила слави се два пута годишње – на данашњи дан и 26. јула по новом календару, као летњи Аранђеловдан.
Установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Kореје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.
Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева позната као Бели анђео једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.
Република
