Саблазан виђамо где год се окренемо, на телевизији, улици, послу… и често му гледамо кроз прсте. Вероватно и ми саблажњавамо друге а да тога нисмо свесни. Хришћанство каже да људи саблажњавају једни друге на хиљаду начина: својим непромишљеним речима и делима, напажњом, непоштовањем, непостојаношћу, изазивањем других својим спољашњим изгледом.
И овде су Христове речи више него категоричне. Он о саблазнима и о људима преко којих саблазан долази каже: “Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе преко кога долазе. Боље би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у море…” (Лк., 17, 1-2)
