Sablazan viđamo gde god se okrenemo, na televiziji, ulici, poslu… i često mu gledamo kroz prste. Verovatno i mi sablažnjavamo druge a da toga nismo svesni. Hrišćanstvo kaže da ljudi sablažnjavaju jedni druge na hiljadu načina: svojim nepromišljenim rečima i delima, napažnjom, nepoštovanjem, nepostojanošću, izazivanjem drugih svojim spoljašnjim izgledom.
I ovde su Hristove reči više nego kategorične. On o sablaznima i o ljudima preko kojih sablazan dolazi kaže: “Nije moguće da ne dođu sablazni, ali teško onome preko koga dolaze. Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vrat i da ga bace u more…” (Lk., 17, 1-2)
