Како на љубав гледа једна зрела жена прочитајте у тексту познатог руског психолога Елене Шпундре, за сајт Лиза.ком:
“Имам скоро 42 године, и с времена на време волим да кажем да не верујем у љубав, романсу или у срећу “до краја живота”. Према мушкарцима сам углавном отворена, и без устезања им стављам до знања шта волим, а шта не. Такође им без много околишања кажем да иду дођавола. Нисам одувек била оваква. Угађала сам мушкарцима, кувала им, куповала поклоне, чекала на њихове поруке, била спремна да са њима идем на крај света. Сваки пут, била сам спремна да се дам у потпуности због љубави. Али, ако нисам спремна за то више, да ли то значи да не могу више да волим?
Када смо млађи, углавном се тражимо, и то може прилично да боли. Некад је потребно да истражиш границе, преиспиташ себе да би знао ко си. Зрелост је доба када се заиста сусретнеш са самим собом. Након младалачке заслепљености и размишљањима о жртвовању, почињемо да живимо за себе.
То не значи да нам није потребан нико други. Да ли то значи да смо постали успешни, окренути ка себи, пуни самопоуздања или усамљени? Не. Желимо љубав, топлину и односе пуне разумевања исто као и када смо имали 20 година.
Али, до сада смо научиле да су у здравој вези све те ствари су реципрочне. Зато ове ствари не радим више:
1.Не чекам поруке и позиве мушкарца-Или прва пошаљем поруку или искључим из живота оне који немају времена ни да ми јаве или напишу да су заузети.
2. Не желим да идем на састанак ако ми место и време не одговарају-Ако мушкарац није заинтересован за то колико је жена заузета, за њене жеље, удобност, то никако није добро. Управо такав мушкарац није ми потребан.
3. Не опраштам му ако ми не купи поклон за рођендан-Волим мушкарце који троше новац на жену коју воле. Људи који шкртаре на новцу обично шкртаре и на свему осталом. Још ако не запамте датум који је важан за његову партнерку, показују колико је не цене.
4. Не могу да оправдам нечији неуспех после 40. године-То не значи да само тражим новац. Када смо били млади експериментисали смо, покушавали и падали, радили разне послове… Већ са 40 требало би да имамо какву-такву каријеру и пристојно место у коме живимо.
5. Нећу прећутати ако ми се нешто не допада-Нећу излудети мушкараца са сталним притужбама и нећу звоцати. Али, ако не волим брзу вожњу, ако ме то плаши, нећу то да прећутим. Нећу давати никакве сигнале, нећу чекати да он то примети, нећу се дурити, казаћу отворено: Немој да возиш сувише брзо, молим те. То ме плаши.
6. Не бојим се постављања ниједног питања – И спремна сам на било који одговор. Када смо биле млађе, плашиле смо се да поставимо било које питање које се тиче нечег што не разумемо. Нисмо хтеле да се изложимо стресу, плашиле смо се да ћемо бити повређене, или да ћемо га преплашити. Али управо тим недостатком јасноће повређујемо себе. Не желим више да будем повређивана, и зато сам спремна да све разјасним.
7. Више не мешам секс са љубављу-Секс може бити повезан са љубављу. С друге стране, не мора да има никакве додирне тачке са љубављу. Љубав је за мене када ћути ујутру јер ја волим тишину; када памти како се мој пас зове, и колико шећера стављам у кафу; када ми поправља лап топ, или нешто што се покварило; када ме изненади нечим лепим… Ако не постоји ништа од овога, то значи да само спавамо заједно.
8. Нисам љубоморна на његове пријатеље или пријатељице, нити на његов посао – Или на његову децу из прошлог брака (везе). Ако ме мушкарац воли, он ће наћи времена за мене. Могу то да прихватим јер и ја имам посао, и стално сам заузета. Ако обоје налазимо времена једно за друго, то значи да је све у реду – наша веза опстаје. Ако само ја налазим време за њега, а он је увек заузет, то никако није добро, и показује да је време за промену.
9. Не пеглам његове мајице и кошуље–Не волим пеглање. Не волим да пеглам ни своје ствари, а камоли туђе. Одбијам да радим било шта за мушкарца ако то иначе не волим да радим. Ако ме воли, испеглаће своју мајицу.
10. Не трудим се да изгледам боље због мушкарца – У ствари, када упознам неког новог, могу да будем и цинична, сувише искрена. Не стидим се да разговарам о својим проблемима, и потешкоћама. Неко ко то жели може увек да сазна више о мени.
Имам скоро 42 године и као стабљика бамбуса сам. Директна, јака, флексибилна и не толико захтевна. Тешко ме је сломити, савити ме према својој вољи, или искоренити ме. Тешкоће живота су ме очврснуле, и, и даље желим да волим. Једноставно нисам спремна да се жртвујем због неког. Љубав је стварање, не деструкција и жртвовање. Онда, хајде да стварамо.”
bizlife.rs
