Дуг историјиски пут од Јерусалима, па преко Цариграда, да би стигле у посед крсташких витезова Светог Јована, прешле су три велике светиње: честица Часног Крста, чудотворна икона Пресвете Богородице Филермоса и десница Светог Јована Крститеља.
Након заплењивања ових светиња од стране хришћанских витезова, однете су на Родос, а затим, средином 16.века на Малту. То је разлог због кога су витезови Св. Јована прозвани Малтешким.
У време Наполеонових ратова генерал Малтешког реда је предао светиње на чување православном руском цару Павлу Првом Романову. Свечани пренос светиња са Малте на Царски двор обављен је 20. октобра 1799. године по старом календару. Чуване су на двору Романових у Петрограду одакле су повремено изношене у царски летњиковац у Гатчину. С доласком Бољшевичке револуције 1918. године из Русије их је изнела Марија Фјодоровна, иначе прнцеза из Данске, мајка императора Светог мученика Николаја Другог и пренела их у Копенхаген.
На самрти принцеза Марија их је предала руском Митрополиту Антонију Храповицком, који је ове велике светиње преко Берлина пренео у Београд.
У Београду су као поклон предате краљу Александру Карађорђевићу као знак захвалности руске цркве за пријем великог броја избеглица из Русије.
Рука Светог ЈованаНа краљевском двору на Дедињу светиње су чуване све до 1941. године, када их је краљ Петар Други са патријархом Гаврилом Дожићем оставио Управи манастира Острога на чување.
Републичка власт Црне Горе их је запленила 1952. године и пренела у државни трезор.
Рука Светог Јована Крститеља и део Часног Крста из трезора су предате тадашњем митрополиту Данилу Дајковићу и пренете у манастир на Цетињу, а икона Пресвете Богородице је 1978. предата Државном музеју на Цетињу, где је остала и до данашњих дана.
