Za roman u stihu “Evgenije Onjegin”, delo Aleksandra Sergejeviča Puškina i jedno od najvažnijih ostvarenja ruske i svetske književnosti, čuli smo svi. Ako ništa drugo, bar smo u školi učili napamet jedan njegov deo, čuveno Tatjanino pismo Onjeginu.
Fabulu čini neostvarena ljubav velegradskog momka Evgenija Onjegina i devojke sa sela Tatjane Larine.
Roman je pisan skoro osam godina, od 1823. do 1831. godine. Najpre je 1925. objavljeno njegovo prvo poglavlje, a onda je izlazio u nastavcima, po poglavljima. U celih 8 poglavlja roman je objavljen tek 1833. godine.
Posebnost romana je u realnim prikazima svakodnevnog života. Opisan je početak 19. stoleća, način života, društvo u dva različita sloja, njegovi problemi i izazovi. Tematska struktura poglavlja je takva da se ona mogu čitati zasebno, a i u celini.
Predstavljamo vam jedan kratak deo četvrtog poglavlja ovog značajnog romana koji govori o rodbini i rodbinskim vezama, pa i o prijateljstvu. Fasciniraće vas koliko sličnosti postoji između ruskog i srpskog mentaliteta kada je u pitanju odnos prema rodbini i prijateljima u kom često ima i pomalo licemerja i “moranja”.
U njemu nam Puškin odgoneta Šta rođaci u stvari znače:
XX
Hm! Čitaoče plemeniti,
Rodbina vaša kako živi?
Al’ možda će vam pravo biti
Da doznate od mene i vi
Šta rođaci u stvari znače?
Pa evo, kad se govor zače:
Njih moramo da poštujemo,
Da volimo, koliko smemo,
Da viđamo na dane svete,
Il’ ako to u stanju nismo,
Da šaljemo za Božić pismo –
A da se oni nas ne sete
Za celo ono vreme dugo…
Nek nam ih Bog poživi dugo!
XXI
Od prijateljstva i rodbine
Bolja je ljubav nežnih žena;
I usred bura zle sudbine
Biće vam ona privržena.
Zacelo… /…./
Na srpski jezik, Puškin je u našim književnim časopisima pominjan i prevođen još za života. U narednom periodu, dela su samo preštampavana i čitana u izvornom obliku, dok su u izradi savremenih prevoda ovog dela učestvovali pesnici kao što su Jovan Jovanović Zmaj, Milan Ćurčin i Desanka Maksimović. Prema mišljenju srpskog istoričara književnosti Milorada Pavića, na ovaj način je Puškinovo najbolje delo postalo svojina i srpske književnosti.
Opanak
