Уникатни златници Константина Великог, сунчани сат од мермера из 1. века, златни реликвијар само су неки од вредних музеалија са српског најбогатијег археолошког налазишта. Које још комаде римске историје непроцењиве вредности чува сремско тле откривамо у Музеју Срема, културној установи високог значаја.
Оснивање музеја 23. новембра 1946. године под именом Градски музеј Сремска Митровица уско је везано за археолошки налаз у Сремској Митровици или некадашњем Сирмијуму- “многољудној мајци градова” како га је назвао Амијан Марцелин (око 330-400.г.н.е.), последњи велики римски историограф. Слава и моћ Сирмијума, једне од четири римске престонице, датирају из периода последњих деценија старе ере, тачније 34. године када римске трупе освајају ове делове чиме се Сремска Митровица сврстава у један од најстаријих градова у нашој земљи.
У формирању музејске установе одлучујући фактор су били историјски споменици црквених обреда. Првог маја 1946. године у „Малој црквици” отворен је Музеј црквене уметности (МЦУ), један од првих те врсте у Демократској Федеративној Југославији. Организацијом теренског рада на простору пет сремских срезова (сремскомитровачки, шидски, румски, старопазовачки и земунски) омогућене су тематске изложбе и низ других активности различитог обима и карактера, тако да је поставка Градског музеја отворена за јавност 31. маја 1948. године.
Музеј Сремске Митровице који 1952. године мења име у Музеј Срема одликује се богатсвом и комплексношћу археолошке, етнографске, историјске, уметничке и природњачке збирке.
Неке од сталних музејских поставки и изложби су: лапидаријум ( дворишни простор са мноштвом римских камених споменика ) Музеја Срема, Музеј црквене уметности, историјска поставка на простору Спомен парка у Сремској Митровици, стална изложба о животу и раду комуниста – робијаша у казнионама Краљевине Југославије Робија – школа револуционара, Меморијална изложба Рохаљ базе и стална историјска поставка Срем кроз векове. Године 1953. у састав музеја ушла је и новооснована Уметничка галерија, која је уз поменуте поставке и изложбе деценијама презентовала прошлост Срема од најстаријих праисторијских налаза до краја Другог светског рата 1945. године.
Оригиналнни златници Константина Великог кованих између 317. и 337. године, сунчани сат од мермера с краја 1. и почетка 2. века нове ере, златни реликвијар из прве половине 5. века нове ере , 85 споменика бенифицијара са Јупитеровог светилишта, златна појасна аварска гарнитура из 7. века и низ других предмета, не само из Археолошког, него и других музејских одељења чине препознатљивост и специфичност Музеја Срема.
У циљу заштите културне баштине и развијања културне свести музеј даје свој допринос кроз различите манифестације и изложбе, организовање различитих предавања и научних скупова као и кроз издавачку делатност часописа Зборник музеја Срема од 1995. године. Неке од најпосећенијих манифестација јесу Ноћ музеја која је први пут организована 2008.године и Фестивал археолошког филма чије филмове музеј емитује у својим просторијама сваког новембра.
Више о дешавањима и самом музеју можете погледати овде.
Такође, виртуелно прошетајте кроз Музеј Срема у прилогу:
