Рготско језеро настало је случајно, када су 1978. године рудари нашег највећег рудника кварцног песка „Србокварц“ из Рготине морали, пред куљањем воде, да напусте стари површински коп дубок око 70 метара. Вода је стално надолазила и за неколико дана напунила је гротло копа које се касније ширило и расло.
Данас је то чисто као суза језерце површине око три хектара, али с могућношћу да се прошири јер изворска вода из кварцног песка стално надолази. На једном крајолику вода одлази у разгранате потоке, али је извор у дну копа толико јак да језеро и у јеку највећих суша издржава и чува неопходни ниво.
Језеро је порибљено, некада су одржавана југолсовенска и међународна риболовачка такмичења. Околина је пошумљавана, али, сем једне веће плаже, ништа посебно није учињено да се приближи многобројним купачима, јер лети се дневно окупи и до 2.000 људи.
Према званичним истраживањима, сем једног језерца у Немачкој, вода из ове природне акмулације најчситија је у Европи. И најоптималније топла, између 25 и 27 степени.
Хоће ли се неко у Србији и свету сетити да оплемени овај крајолик и створи још један рај на земљи у индустријски већ нагриженој лепоти (немилосрдна експолатација кварца) великог, некада богатог српског села Рготина на размеђи Бора и Зајечара?
Извор: kcbor.net
