РЕСАВСКА СВЕТА ГОРА прави је рај за све вернике и љубитеље манастира
Ресавска Света гора једна је од најпосећенијих дестинација у Свилајнцу због мноштва средњевековних манастира који сведоче о изразитој духовности на овом простору вековима уназад.
Због мноштва манастира на малом простору, део десне обале Велике Мораве на путу ка Деспотовцу од давнина је називан „Ресавска Света Гора“. По предањима тих задужбина је некада било дванаест, али се до данас очувало неколико манастира. Као и многи средњевековни манастири Србије и ови су више пута скрнављени, али на њиховим рушевинама народ се молио и подизао нове, тако да су преживели ропство, ратове и небригу прошлих времена. Чак ни сиромаштво није сметало њиховом васкрсењу, напротив.
Представљамо вам шест манастира Ресавске Свете горе које сваки верник треба да посети
1.Миљков манастир
Миљков Манастир први пут се помиње у турском попису из 1467. године као црква Ваведење пресвете Богородице. Раније се звао Буковица, по селу које је ту некда постојало, а данашње име добио је по свом добротвору, трговцу кнезу Миљку Томићу, који је на темељима старе цркве подигао нову 1787. године. Он је био и један од најважнијих сарадника Карађорђа у борби против Турака. Манастир је имао важну улогу у време Првог српског устанка због свог положаја у близини скеле на Морави куда је преношено оружје и муниција, а у манастиру су се тајно састајали устаници из Ресаве и Шумадије. Звоно из Миљкова је вероватно било прво звоно које је зазвонило у ослобођеној Србији 1830. године. Однето је у Крагујевац, а потом у Раваницу где се и данас налази. На њему постоји натпис: Ливено за владе врховног вожда народа српског Георгија Петровича и било је поклон Миљкову за пружену помоћ у организацији Устанка.
У Мињкову се налази копија чудотворне иконе Богородице Ахтирске, најпознатије руске иконе, коју су руски монаси оставили за собом приликом напуштања овог манастира.
Свој данашњи изглед са црквом и два конака манастир је добио 1856. године. Црква је сазидана од камена са тлоцртом у облику тролиста, а изнутра осликана живим бојама највећим делом руком монаха Наума (Андрића) 1967/1968. године. Живопис обухвата копије најлепших средњевековних фресака. У порти манастира сахрањен је руски игуман Амвросије Курганов, а поред њега су и гробови монаха.
Ако се питате откуд руски монаси у Миљковом манастиру, ево једне лепе приче!
Када су, после Октобарске револуције, комунисти протерали монахе из Русије, једна већа група нашла је уточиште управо у манастиру Миљков 1926. године. У овом манастиру братски, руски монаси пронашли су уточиште, помоћ и смештај, а донели су праву, истинску руску православну веру и духовност. Боравак руских монаха у Миљковом манастиру оставио је неизбрисиву везу између српске и руске православне цркве. И дан данас овај манастир чува вечну заветну причу о непобедивости духа над злом.
2. Манастир Златенац
Манастир Златенац налази се на месту од давнина познатом као „црквине“, на самој обали Велике Мораве. Не зна се по чему је добио име, али постоји легенда по којој је један отац чија се болесна ћерка излечила у манастиру узвикнуо “Ово је златан манастир”. Саграђен је 1457. године у моравском стилу за време владавине његовог задужбинара деспота Стефана Лазаревића, и посвећен је Светим Вмв,рачима. Претпоставља се да је рушен два пута.
Први пут непосредно после Велике сеобе Срба 1690. године под патријархом Арсенијем трећим Чарнојевићем и други пут по гушењу Првог српског устанка. Изнова је обновљен подизањем грађевине на темељима старе цркве. Проглашењем за самостални општежитељни манастир 1980. године, у Златенцу почиње успон монашког живота и напредак. Захваљујући живописном пејзажу у коме је смештен, као и уређеном прилазу литици са обале Мораве коју краси манастирска воденица, Златенац је веома посећен, нарочито на празник Светих Врачева Козме и Дамјана, којима је и посвећен.
3. Манастир Томић
Манастир Томић је најјужнији манастир на територији општине Свилајнац. Налази се у селу Војска, на обронцима Багрданске клисуре, на десној обали Велике Мораве. Постојање овог манастира је забележено по први пут крајем 14. и почетком 15. века.
Рушен је и обнављан више пута. Неки делови старе цркве су сачувани и на њима је подигнута нова једнобродна грађевина. Унутрашњост цркве је скромна, још увек без живописа. Посвећен је Светом апостолу Томи. Манастир живи захваљујући доброчинитељима из Војске који се окупљају сваке године о Трновој Петки.
4. Манастир Добрашево
Манастир Добрешево смештен је на сејалишту некадашњег села Добрешево, око 2 км од Миљковог манастира. Саграђен је у XVII веку и посвећен је Свeтом Николају Чудотворцу. Село Добрешево више не постоји, а његова територија припала је атару села Гложане. Залагањем житеља Гложана, остаци манастира су обновљени 2004. године.
Новоизграђена црква је у основи већа од некадашњих темеља, а камени остаци зидина видљиви су у олтарском делу. При изградњи цркве пронађени су остаци људских костију за које се претпоставља да потичу од људи страдалих од турских руку, вероватно на овом истом месту.
5. Манастир пречисте Богородице
У атару села Радошин, окружен шумама и удаљен 500 м од обале Велике Мораве налази се манастир Пречисте Богородице. Поуздано се зна да је постојао већ на самом почетку 15. века, у време када је деспот Стефан Лазаревић добио титулу, јер су се у њему преписивале књиге од 1402. до 1427. године.
Ктитор некадашњег манастира Радошин био је војвода Радослав Михаљевић. О величини и богатству некадашњег манастира говоре остаци камене пластике који упућују на велелепно здање грађено по правилима моравске школе. На остацима средњевековног храма, у време Другог светског рата подигнута је нова црква, а манастир је изнова оживео настањивањем монахиња 2002. године.
6. Црква полубрвнара у Ресави
У црквеној порти у селу Гложане налази се најстарија очувана Црква полубрвнара у Ресави заједно са новом црквом изграђеном 1937. године. Обе су посвећене Светом Николи. Датира још из 1724. године и сматра се да је ктитор био Миљко Ресавац. Полубрвнара је рушена и поново подигнута 1820. године на остацима цркве спаљене у доба Турака.
Подигао ју је Милисав Здравковић. Архитектонска вредност цркве је велика јер припада типу већих цркава ове врсте, а неки од њених облика могу се мерити са најуспешнијим остварењима брвнарског начина градње. Део је грађен од дрвета, а део од земље. Иконостас и иконе датирају из периода градње цркве и представљају посебну вредност, а сликао их је мало познати сликар Костадин. Интересантно је да се све иконе могу скидати са зидова и тако сачувати од свакојаких неприлика. Црква брвнара је драгуљ Ресаве и сматра се једном од три најстарије парохијске цркве у Србији.
