Мудре и упечатљиве речи које у филму “Бој на Косову” у режији Здравка Шотре, а по драми Љубомира Симовића, изговара Милош Жутић као кнез Лазар цитирају се већ 29 година.
Иако овај филм није у потпуности веран историји и свим чињеницама о Косовском боју, препун је сјајних дијалога које би се врло лако, имајући у виду цара Лазара као великог српског јунака, светитеља и историјску личност, могле приписати његовом духу и борби за српску слободу и достојанство.
Није ли невероватно како се поједини дијалози из овог филма могу мање-више применити на данашњу политику великих сила према Србији?
Уверите се сами:
***
– Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети него по томе колику светињу браним.
– Биће то наше велико страдање Лазаре.
– Знам. Страдаћемо овако или онако, али можемо да бирамо. Или да нестано пузећи као турске слуге и потурице или изгинемо како приличи људима. Трећега нема.
– Са Косова се нећете вратити живи.
– Боље да нас унуци мртве памте, него да нас синови живе забораве.
– Од свих облака који се над Србијом надносе, овај није ни први, ни последњи ни најцрњи.
***
Клетва кнеза Лазара на Газиместану
“Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дошо на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
рујно вино ни пшеница бела!
Рђом капо док му је колена!”
– Кажи ми Лазаре ко је за бојиште изабрао Косово? Ти или Мурат?
– Ни Мурат ни ја. Косово се само изабрало.
– Види ли се Косово одавде ?
– Не види се, али се зна где је.
– Где?
– Видиш ли оно велико сијање на небу?
– Видим.
– Косово је тачно испод тог сијања.
– Онај мрак!
– Србија се за време Цара Душана огледала у водама три мора, да се после Душанове смрти са три мора на три Мораве врате. Од три мора оста нам Помороваље, а Мурат хоће и Поморавље да помори.
/…/ Мислиш да је не знам чиме располажем? Да не знам да нисам цар Стефан Душан Силни? Ми са Мораве бежати немамо куда. Ми друге земље до ове на Морави немамо, а ову коју имамо ваља нам бранити.
– Док твоји сељаци Лазаре, заједно са тобом буду остављали кости по Косову, њихови ће мирно да жању пшеницу.
– Жању да могу да Турцима плате харач. Мирно жању да би могли мирно да гладују. Од таквог се мира морамо бранити. И још нешто, немојте ви да ми причате о сељацима. Није вама ни до сељака ни до Србије. Вама је свеједно да ли ће вам Левач, Браничево, Тамнава или Мачва осванути сутра у Угарској ил’ у Турској. Вама је важно да вам је круна на глави, злато у кеси, а сукно у сандуцима… Шта је истина не доказује се овде него на Косову!
/…/
– Ми смо овде и дошли да разговарамо, вреди ли или не вреди да се боримо.
– Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо него хоћемо ли или нећемо да постојимо. А долазити Мурату под чадар и успут му се клањати његовима коњушарима, берберима, куварима, коњским реповима, а самом Мурату љубити скут и чизму. Да ли и то за тебе значи постојати?
https://www.youtube.com/watch?v=EAUofWiYYVA
– Бајазит: Кази сад Лазаре ко је победник, ти с главом на пању или ја с круном на глави?
Лазар: Оно ста је за тебе пањ, за мене је праг. А што се победе тиче Бајазите, ми смо се тукли у различитим биткама. Ти си победио у твојој, ја у мојој. Хвала ти господе што си ми допустио да ме на овом прагу озари и огреје вечањ сунчаног дана.
***
Лазар: Живот човеков вреди онолико колико је спреман да га плати.
Бајазит: Остави ти те варнице и пахуљице и чињеницама погледај у очи. Чињенице без главе, ногу и руку леже у крви по целом Косову.
Лазар: Када упоредим нашу победу и твој пораз.
Бајазит: Пораз, мој?
Лазар: Твој пораз Бајазите је у томе сто не видиш у чему је наша победа.
Бајазит: Победа. Ово победа? Биће да си изгубио много крви па ти се мути. Погледај около себе по Косову. Па зар је ово твоја победа Лазаре? Јесу ли ова трупла по Лабу и Ситници тела победника? Ове одсечене руке и сломљене ноге, јесу ли то руке и ноге победника? А ова глава што с копља гледа на земљи сопствену трупину, да није и то глава победника?
Лазар: Јесте Бајазите. Погледај добро да је упамтиш, не виђа се овакава глава свакога јутра. Ако тај живот вреди заиста колико кажеш, зашто га толико није платио и Бранковић? Вуков не вреди али вреди Обилићев. Приђи Бајазите, погледај како је лепа глава којом се купује царство небеско.
Бајазит: За ту главу којом ти купујеш небо нико ти не би дао ни главицу лука.
Лазар: Ова глава се не полаже у гроб него у темељ.
