Таин је специфичан ражани хлеб намењен да српској војсци осигура виталност и много енергије у биткама током Балканских ратова и Великог рата. Овај хлеб био је обавезан у торби као заштитник живота, и представљао је спас за сваког српског војника.
Таин је традиционални хлеб направљен од специфичне мешавине раженог и белог брашна, која је могла да траје дуго. Ова специфична мешавина брашна давала је снагу и гипкост српским војницима у борби, а мешана је не са старим, очврслим квасцем, већ са квасним тестом, пише Агромедиа.
Име хлеба таин је турског порекла и значи следовање. Сваком српском војнику дневно је следовала векна хлеба од 800 грама.
О томе колико је овај хлеб био светиња за српског војника сведочи и члињеница да је обавезни део униформе била и торбица за хлеб. Таин је био једини начин да српски војник током рата преживи све недаће и оскудице у исхрани.
Историја војничког хлеба
Производња таина почела је одмах после српско-турских ратова. Због свог специфичног састава овај хлеб је био хранљив састојак дневног оброка сваког војника.
Следовање од 800 грама било је предвиђено да војнику обезбеди довољну енергетску вредност, како би могао да извршава основне борбене задатке.
Војници су најчешће јели само таин. Kада су за то постојале могућности таин се комбиновао са сланим сиром, пасуљем, луком или паприкама. Слани сир требало је да задовољи потребе за беланчевинама које доприносе покретљивости, док су пасуљ, лук и паприка поред беланчевина задовољавали и потребе за витаминима. На почетку рата док је још увек било услова за то војницима су дељене и суве шљиве или неко друго сушено воће.
Прича о војнику којег је спасао хлеб
Према причи, Алексу Здравковића, војника који је учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату, током свих година ратовања штитио је управо хлеб.
Kада је полазио у Први балкански рат, мајка је заветовала Алексу да прво следовање таина које добије не поједе, већ да га сачува као амајлију. Први таин као амајлију Алекса је носио током балканских ратова и у Великом рату.
Алекса није био једини војник који је овај црни хлеб чувао као амајлију. Многе мајке су саветовале своје синове да не поједу прво војничко следовање, како би их таин као амајлија чувао на ратишту. Легенда каже да су се после сваке битке преживели хватали рукама за торбицу са таином, љубећи парче већ убуђалог хлеба и захваљујући Богу што су преживели.
Породица и наследници су годинама чували амајлију коју је Алекса вратио из рата. Прво војничко следовање Алексе Здравковића које је добио још давне 1912. године чува се као експонат у Музеју Понишавља у Пироту.
Рецепт за таин
Овај традиционални војнички хлеб можете припремити и сами.
Kако бисте припремили таин потребни су вам следећи састојци:
• 3 чаше брашна
• 2 кафене кашичице ситне соли
• четвртина кафене кашичице сувог квасца
• једна и по чаша воде
Можете користити различите врсте брашна, битно је само да је оно интегрално. Најбоље би било да поштујете стари рецепт и да у смеши за таин буде однос 70% раженог брашна и 30% белог.
Помешајте брашно, со и квасац и додајте воду до класичне густине за хлеб. Занимљиво је да ова смеса мора да стоји најпре 12 сати. Након тога се поново промеша и остаје да стоји још 10 до 12 сати, или дуже, све док се на површини теста не појаве мехурићи ваздуха.
На површини коју сте пре тога посули брашном, тесто се најпре преклопи као писмо, а затим преврне и прекрије пластичном фолијом. Након овога тесто треба да одстоји отприлике још два сата.
Посуда у којој ћете пећи таин мора да има поклопац и морате је загрејати пре него што хлеб убаците у њу. Хлеб се пече поклопљен, око пола сата, на 250 степени, а затим се поклопац скида и пече се још двадесетак минута.
Таин је готов када се на њему ухвати тамна корица. Уколико се током хлађења чује пуцкетање корице, то је знак да је таин испао како треба!
Извор: Национална географија
