Можемо доста научити о уметности живљења из Толстојевог романа Рат и мир, који верно приказује људску таштину и лудост, сексуалну љубомору и породичне односе. Али такође можемо доста научити и из живота самог романописца, каже Роман Крзнарић.
Лав Толстој (1828-1910) је био припадник руског племства, а његова породица је поседовала велико имање и стотине слуга. Ране године младог племића биле су испуњене развратношћу, неморалом и насиљем.
“Убијао сам људе у ратовима и изазивао их на двобоје како би их убио,” написао је. “Губио сам на картама, израбљивао сељаке, осуђивао их на казне, живио раскалашено, варао људе …тако сам живио десет година.”
Али он је постепено одбацио свој декадентни начин живота, као и наслеђена уверења о свом аристократском пореклу, усвајајући радикални, неконвенционални светоназор који је шокирао његове савременике. Како нам његово животно путовање може помоћи да преиспитамо сопствену филозофију живота?
1. Будите отвореног ума
Један од Толстојевих највећих талената била је његова способност и спремност да промени свој став на основу нових искустава. Ужасно крвопролиће којем је сведочио док је ратовао у рату на Криму 1850-их година претворило га је у пацифисту. Године 1857. након што је видео јавно погубљење гиљотином у Паризу – никада није заборавио тупи ударац одрубљене главе када је пала у кутију – постао је убеђени противник државе и њених закона, верујући да су владе не само бруталне, већ суштински у служби богатих и моћних. “Држава је завера,” написао је једном свом пријатељу. “Од сада никада нећу служити ниједној влади нигде.” Толстој је био на путу да постане анархиста. Он би био први који би нас охрабрио да преиспитамо фундаментална уверења и догме уз које смо одрасли.
2. Гајите емпатију
Толстој је показивао неуобичајену способност за емпатију, стављајући се у положај људи чији животи су били драстично различити од његовог. Током 1860-их, не само да је обукао сељачко одело, већ је почео и да ради заједно са еманципованим радницима на свом имању, орући поља и поправљајући њихове домове властитим рукама. За племића плаве крви, овакве понашање било је невероватно. Иако је ту несумњиво било патерналистичког односа, он је уживао у друштву сељака и свесно се клонио књижевних и аристократских елита у градовима. Толстој је веровао да никада не можеш разумети живот других људи док га сам не искусиш.
3. Учините нешто за друге
Он се такође разликовао од других припадника више класе због тога што је предузимао конкретне активности како би олакшао тежак живот другим људима, што се најбоље види из његовог рада на пружању помоћи гладнима. Након пропале жетве 1873. године, Толстој је престао да пише Ану Карењину на годину дана како би организовао помоћ гладнима, казавши том приликом једном рођаку: “Не могу да се одвојим од живих створења, како бих се бавио измишљенима.”
Његови пријатељи и породица су мислили да је сулудо да један од најбољих романописаца на свету остави једно од својих ремек дела по страни. Он је то поново учинио 1891. године када је завладала глад, радећи две године у јавним кухињама и прикупљајући новац. Можете ли данас замислити најбоље продаваног писца како оставља по страни своју најновију књигу како би две године радио као хуманитарац?
4. Овладајте вештином једноставног живљења
Након менталног слома крајем 1870-их година, Толстој је одбацио сву организовану религију, укључујући и Православну цркву уз коју је одрастао. Прихватио је револуционарну грану хришћанства засновану на духовном и материјалном уздржавању. Престао је да пије и пуши и постао је вегетаријанац. Такође је инспирисао стварање утопијских заједница у којима се живи једноставно и самостално и где је сва имовина заједничка. Ове заједнице су се прошириле по свијету и инспирисале Гандија да оснује ашрам 1910. године који је назван Толстојева фарма.
5. Чувајте се својих контрадикција
Овај нови, једноставнији живот имао је своје борбе и контрадикције. Толстој је познат по томе што је проповедао универзалну љубав, а ипак се стално свађао са својом женом. Поред тога, апостол једнакости никада није био у стању да у потпуности напусти своје богатство и привилеговани начин живота. Живео је до дубоке старости у огромној кући са слугама. Али почетком 1890-их успео је – противно жељама своје породице – да се одрекне ауторских права на велики део свог књижевног опуса, жртвујући право богатство. Имајући у виду привилеговану позицију са које је Толстој започео свој живот, његову личну трансформацију, иако не потпуну, он ипак заслужује наше дивљење.
6. Научите неки занат
Толстој је схватио да је постизање равнотеже између ума и тела есенцијални део његовог креативног процеса. Не само да је редовно остављао оловку како би водио коња са плугом за орање преко поља, већ је држао косу и тестеру наслоњене на зид поред свог радног стола. У последњим годинама свог живота, када су писци и новинари долазили да одају поштовање брадатом мудрацу, увек би се изненадили када би нашли једног од најпознатијих писаца на свету нагнутог над обућарским алатом како прави пар чизама. Да је Толстој данас жив, он би сигурно саветовао да научимо неки занат радије него да трошимо толико слободног времена на твитовање и слање смс-ова.
7. Проширите свој друштвени круг
Најважнија животна лекција од Толстоја јесте да схватимо да је најбољи начин да преиспитамо своје претпоставке и предрасуде и развијемо нове начине посматрања света тако што ћемо се окружити људима чији се ставови и стил живота разликују од наших. У Васкрсењу, он истиче да се већина људи – било да су политичари, пословни људи или лопови – “инстинктивно држи круга људи се којима деле исте погледе на свет и место у њему “. Заштићени унутар групе себи сличних људи, можемо мислити да је сасвим нормално и оправдано имати две куће или се противити истосполном браку или бомбардовати земље на Блиском Истоку. Не можемо увидети да су такви ставови можда перверзни, неправедни, нетачни јер смо унутар круга сличних људи. Изазов је раширити своја крила и провести време у разговору са онима чије се вредности и искуства разликују од наших. Наш најважнији задатак, Толстој би нас саветовао, јесте да путујемо ван граница тог круга.
Текст за Буку превела Милица Плавшић.
