Мај је време када зова цвета у пуном сјају. Због топлог пролећа, ове године зова нам је раније процветала тако да већ ових дана можете да направите прву туру сока од зове.
Берба ових цветова се врши по сувом и лепом времену и у време пуног цветања зове. Веома је битно да нађете процветало дрво зове које је удаљено од улице или неког вида загађења. Цвет по цвет берите и стављајте у кесу како би се сачувала њихова чистоћа и свежина.
Сируп од зове је традиционалан напитак наших предака. Осим што се од мешавине сирупа и воде добија укусан сок од зове, он је уз то и лековит, пише алтернатива-за-вас.цом
Цветови зове изузетно су богати глукозом, танинима, флавоноидима, каротенима, рутином и витамином Ц. Бобице зове садрже алкалоиде, каротене, танине, органске киселине и витамине А, Б и Ц.
Претпоставља се да су флавоноиди које садржи зова одговорни за већину њених лековитих својстава. Флавоноиди су моћни антиоксиданси који штите наше тело од оштећења. Због тога се зова користи у лечењу дегенеративних болести и као превенција карцинома.
Велики је савезник у спречавању грипе и прехладе јер јача имунитет. Осим тога, зова има антивирусно и антимикробно деловање.
Ако осећате да ћете добити грипу, попијте чај од осушених цветова зове или једноставно пијте домаћи сок од зове. Ова биљка је корисна код астме и упале дисајних путева, јер олакшава дисање и помаже код искашљавања.
У пролеће цвет зове можете користити као средство против поленских алергија. Она има и детоксикацијско деловање јер поспешује излучивање токсина из лимфних жлезда.
Ова биљка може помочи код акни, чирева, коњунктивитиса и кожног осипа. Осим као лаксатив, делује и као диуретик те доприноси здрављу бубрега. Kористи се у стањима где је потребно јаче знојење.
Због тих својих лаксативних, диуретичких и детоксикацијских својстава одлична је као помоћ у мршављењу.
Сок од зове – Припрема
Потребно: 20 цветова зове; 1 литар воде; 800 г шећера, сок од 1 лимуна.
Припрема: У 1 литру хладне воде потопити 20 цветова свеже зове. Нека стоји на хладноме месту, али не у фрижидеру, 24 сата. Процедити, додати 800 грама шећера и сок од 1 лимуна и оставити да одстоји још 24 сата. Повремено промешати, да се шећер растопи. Процедити кроз дуплу газу и сипати у боце.
Овај сок се пије разређен са водом, а можете користити и минералну газирану воду за припрему сока.
Легенда о дрвету зове
Легенда каже да је неки цар Тројан имао козије уши. Kада је дошао берберин да га брије цар му плати у златницима како никоме не би причао за њега и козје уши. Берберин пристаде, али временом поче боловати јер никоме није смео да каже своју тајну. Тада одлучи да оде у поље ископа једну рупу и у њу три пута рече:
“У цара Тројана козије уши!”
Kада је завршио он закопа рупу и би му лакше. Али како прође неко време из те рупе изниче дрво зове, а чобани који туда пролазе направе од ње свирале и како су свирали уместо музике се чуло:
“У цара Тројана козије уши”. Тако су сви сазнали за цареву тајну.
По овој легенди је дрво зове било дуго познато.
Извор: Стил.Курир
