На четвртој трибини у градској општини Звездара истакнуто да кад се насиље деси, то су углавном три жртве – обавезно дете те жене, она сама, па чак и тај насилник
Жене у Србији изложене су бројним изазовима – од њих се очекује да буду добре супруге и мајке, али и успешне жене у пословима којима се баве, навео је председник ГО Звездара Владан Јеремић на јучерашњој трибини „Утицај пандемије на насиље над женама у Србији“.
Он је оценио да је насиље према женама огроман друштвени проблем, као и да само заједничким активностима можемо стати на пут тој пошасти.
Гордана Радић, заменик јавног тужиоца у Првом основом јавном тужилаштву, истакла је да оно што њима представља изазов у раду јесте члан закона који омогућава жртви насиља да не сведочи, јер је у брачној заједници са осумњиченим, те да они ко тужилаштво, упркос томе, морају да нађу начин да насилника процесуирају.
– Свако ко примети назнаке насиља дужан је да га пријави – подвукла је она и додала да су сви очекивали да ће током пандемије доћи до експлозије насиља, пошто су сви били код куће.
– Међутим, људи су више били фокусирани на своје здравље. Прва два-три месеца није било толико пријава, а онда је дошло до попуштања и сви они нагомилани проблеми које смо стављали под тепих појавили су се и опет смо се вратили на стари ниво, све је дошло на наплату – рекла је тужитељка.
Полицијски инспектор Александра Симић из ПУ Звездара истакла је да жртвама велико поверење уливају хитне мере.
– Законодавац нам је омогућио примену две веома значајне мере према насилнику – привремено удаљење са адресе и привремена забрана контактирања са жртвом и прилазак жртви и на том се не завршава. Ако насилник прекрши ове хитне мере, по њега се одмах долази и након тога у скраћеном поступку га водимо код судије за прекршаје и запрећена је казна затвора до 60 дана. Практично буде одмах кажњен. На тај начин уливамо поверење жртви да санкција постоји – истиче она.
Психолог Смиља Игић из Градског центра за социјални рад одељења Звездара нагласила је да је мали број случајева видљив, јер само део насиља доспе до полиције.
– Број пријава је врх леденог брега, ми не знамо, само можемо да наслутимо колико много има насиља у породици. Кад се насиље деси, ту су углавном три жртве – обавезно дете те жене, она сама, па чак и тај насилник, јер ни он није срећан што је успоставио тај механизам понашања. Он из немоћи чини насиље и такође је жртва. Једном нам је једна жена, након што је пријавила мужа насилника, рекла: „Данас смо ћерке и ја укључиле нашу омиљену радио-станицу.“ Замислите жену која годинама у страху од мужа није смела да слуша омиљену музику! – истакла је она.
Психолог Марија Манојловић из ДЗ Звездара позвала се на податке Аутономног женског центра, ком се током пандемије обратило три пута више жена.
– Оно што је приметно јесте да се насиље јавља и у оним породицама у којима га раније није било – истакла је.
Трибина је одржана у склопу пројекта који подржава Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда.
