Kroz životnu priču jedne izvanredno odvažne žene može se jasno sagledati razlika između ljudske i Božije pravde. Obično biva da Gospod oduzima zemaljska udostojenja tamo gde je namenio najdivnija nebeska blaga. Irina Sendler, poljska Nemica, za vreme Drugog svetskog rata radila je u Varšavskom getu, kao medicinska sestra i socijalni radnik.
Hitlerovi nacisti podigli su ovaj geto 1940. godine i sproveli u njega 500.000 Jevreja, odakle su ih odvodili u koncentracione logore. Irinin otac nekada je upravljao bolnicom u predgrađu Varšave, lečeći siromašne Jevreje, obolele većinom od tifusa. Upokojio se kada je Irina imala 9 godina, a očev primer ostavio je dubok trag na njoj.
Irina Sendler je, sa svojih 29 godina, tajno iznosila decu iz Varšavskog geta, u kamionetu koji je služio za snabdevanje kantina. Sakrivala ih je u džakove za krompir ili sanduke. Sa sobom je uvek vodila svog psa, koga je obučila da laje kad god bi je straža propuštala kroz kapiju geta. Pseći lavež je prikrivao zvuke koje su mala deca proizvodila, prvenstveno plač za roditeljima. Imala je razvijenu mrežu pomoćnika, te je većinu dece zbrinjavala po manastirima i crkvama, kao i hraniteljskim porodicama i sirotištima. Niko joj nikada nije odbio staranje ni za jedno dete. Veliki deo njih provodila je kroz crkvu u getu, koja je imala dva izlaza. Decu bi odvela tamo, uz saglasnost roditelja, radi primanja hrišćanske vere, a odatle ih je odvodila na sigurno. Brižljivo je vodila dokumentaciju sa imenima spasene dece, njihovih roditelja i mesta na kojima su zbrinuta i nastavljala dalji život. Irina Sendler je na taj način izvela iz geta i spasila više od 2500 dece.
Godine 1943, 20. oktobra, Irinu je uhapsio Gestapo, saznavši za njene ratne poduhvate. Njeno ime odao je jedan od njenih pomagača, podlegavši mukama na koje su ga stavili. Irina je brutalno mučena u zatvoru, lomljene su joj ruke i noge, ali nije odala ime ni jednog deteta ni pomagača. Spiskove sa podacima o deci sakrila je u teglu i čuvala je pod jabukom u svojoj bašti. Osuđena je na smrt streljanjem. Njeni saveznici su je u poslednjem trenutku izbavili, podmitivši jednog od Nemaca da zaustavi njenu egzekuciju. Zvanično je zavedena u dokumentaciji Gestapoa kao streljana.
Po završetku rata, nastavila je da radi svoj posao i bavila se pedagoškim radom. Pokušala je da pronađe preživele roditelje i da ih poveže sa njihovom decom, želeći da ponovo okupi porodice. Međutim, većina roditelja je okončala život u gasnoj komori. Svih 2500 dece koje je, uz Božiju pomoć, spasila iz logora, preživelo je rat… Irina je provela svoj vek u tišini, daleko od pažnje javnosti. Niko nije znao za nju i njene nadljudske ratne podvige.
Tek početkom ovog veka, zahvaljujući slučajnim prepoznavanjima dece koju je spasila, tada već odraslih ljudi, javnost je polako saznavala za nju. Naravno, Irinu priznanja i nagrade nisu interesovale. Štaviše, čitav život bila je ophrvana žaljenjem za svom onom decom koju nije uspela da spase, a u snovima je čula plač spasene dece za roditeljima. Tek 2007. godine, odlikovana je od strane Poljskog senata. Iste godine, Irina Sendler je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. No, nagradu nije dobila ova istinska heroina, čiji je podvig nesravnjiv kroz istoriju, već bivši američki potpredsednik Al Gor, za slajd-šou o globalnom zagrevanju…
„Božija pravda uvek nadvlada“, govorio je Starac Pajsije Svetogorac. „Ona ponekad može biti spora, ali će se na kraju ipak pokazati u ljudskom životu“. Irina Sendler zemaljske počasti nije dočekala. Upokojila se 12. maja 2008. godine u Varšavi, u 98. godini života. No, budući da nikakve zemaljske počasti ne mogu dometnuti do nesagledivog značaja njenih podviga, očito je da je Gospod, po Svome jevanđeljskom obećanju, ovu staricu ovenčao večnim blaženstvima.
Izvor: mojkutak
