Velike strahote velikog rata zadesile su čitavo čovečanstvo, a naročito je rat napatio i znatno smanjio brojnost srpskog naroda. Našim dedovima i pradedovima nije bilo lako boriti se na frontu protiv triput veće i opremljenije sile, ali… njih je grejala ljubav prema Srbiji, njih su bodrile pesme u krvavim rovovima… i oni su pobedili!
Jedna se pesma, po snazi i lepoti, izdvaja od svih. Iza njenih reči krije se filozofija radosti i smisla života. Ako vam ikada bude teško, pročitajte je i setite se stradanja naših predaka koji su u strahovitoj nevolji opstali i pobedili, pevajući. Uverite se da i iz najvećih strahova i nevolja čovek može izaći pevajući; i onda kad bude ranjen i povređen, ili kada samo strahuje i strepi, čak ni onda nema razloga da brine!
Ako vam kane koja suza dok budete čitali ove redove, ni za to ne brinite –
“Kad si vojnik možeš biti na jednom od dva mesta:
Možeš biti na opasnom mestu ili na sigurnom.
Ako si na sigurnom, nemaš razloga da brineš.
Ako si na opasnom mestu, mogu ti se dogoditi dve stvari:
Jedna je da budeš ranjen, a druga da ne budeš.
Ako nisi ranjen, onda nema razloga da brineš.
Ako si ranjen, to može biti opasno ili samo površinski.
Ako je površinski, nemaš razloga za brigu.
Ako je opasno, dve stvari se mogu desiti:
Ili ćeš umreti, ili ćeš se oporaviti.
Ako se oporaviš, onda nema razloga da brineš.
Ako umreš, onda svakako ne možeš da brineš.
I zato, vojnik zapravo nikada ne brine!”
