Свети Сава и приче из народних предања:
Ради па ћеш имати
Свети Сава путујући дође у једо село, где је, по своме обичају, поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи:
“Вала, ове године биће велика неродица, – родиће, ама ће грàд све сатрти.” И Свети Сава оде даље.
Сад неки сељаци стану размишљати у себи: “Кад нам светитељ рече, да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати. А и зашто би сијали и мучили се, кад нећемо никакве вајде виђети, а оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе.”
А други ће опет: “Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати к’а и прошле, па што Бог да”.
И заиста те године паде велики град и сатра многе усјеве. Они, који су били засијали к’а и дотле, – богме, град сатр’о велики дио, али овдје мало, ондје мало, еле, они саберу толико, да се могу прехранити док стаса нови род. А онима, што нијесу ништа засијали, текло нешто старе хране, ал’ не дотекло; те тако осташе без игдје ишта.
У том наиђе Свети Сава, па кад сазнаде шта су ови урадили, рећи ће им: “Ама браћо, ако сам вам казао, да ће бити града, нијесам вам казао да не радите, јер је опет све у божјој руци. – Ради, па ћеш имати!”
Савине вериге
Кад су пренијели ћивот Светога Саве у манастир Милицу, народ је долазио са свију страна да целива ћивот и дарива га. Ко год је то чинио пошла му је свака срећа и напредак у свему и свачему.
Тако дође и један сиромашак манастиру, па не имајући чиме даривати ћивот, скине са себе своје дроњаве хаљине и замота у њих једне чађаве вериге које је понио из своје колибе, па то приложи на ћивот Светог Саве.
Кад послије њега дођу у манастир богаташи, банови и кнежеви, зачудише се кад виде сиромашков дар. Један од њих срдито рече, да размотају те дроњке и виде шта је у њима. Кад виђеше шта је, одмах нареде да се и дроњци и вериге избаце пред манастир.
Чим су то учинили, а ћивот светитељев затрепти и свијеће се по цркви све потрну. Сјети се народ шта је, па брже боље унесу оне дроњке и у њима вериге и метну их на старо мјесто. Пошто се сврши служба, народ поврви из цркве, али нуто чуда: нико не море да изађе! Најпослије проговори нешто из кубета:
“Нико неће изићи док се не цјелују и не дарују вериге Светога Саве!” Народ полети ћивоту и молећи се Богу и Светоме Сави побожно приступи, цјелује вериге и дарива их. Чим су то учинили, могли су изићи из цркве. То се рашчу свуда, и од тада остане да се светкују вериге Светога Саве.
