Сремска Митровица смештена на левој обали Саве представља највећи град у Срему, а уједно и један од најстаријих градова у Војводини и Србији.
Место бурне и богате историје које је неколико пута мењало свој изглед и име, почевши од древног келтског насеља, преко античког града, мале средњовековне вароши, па све до савременог индустријског града. То су кратки описи којима се Сремска Митровица може представити.
Један од печата који је утиснут у прелепи град у Срему дао је Ћира Милекић, који је 1881. године изабран за првог градоначелник Сремске Митровице. На том месту провео је пуних 27 година.
Пореклом из познате племићке породице, Милекић је своје основно образовање започео у Сремској Митровици, док је факултетску диплому стекао на престижном факултету у Бечу.
У свом родном граду је био познат као успешан трговац, поседник и интелектуалац. Био је и редовни члан Матице српске пуне четири деценије. Говорио је пет страних језика и то: мађарски, немачки, италијански, француски и енглески.
Након што је изабран за првог градоначелника, Сремска Митровица доживљава свој преображај и постаје привредни, културни и политички центар.
За време његовог мандата изграђене су многе културне грађевине од великог значаја које данас красе Сремску Митровицу: Српски дом, гркокатоличка црква, синагога, Музеј за прикупљање старине који је касније постао Музеј Срема.
Остао је упамћен и по томе што је донео одлуку о забрани одношења и продавања археолошких драгоцености.
Градски статут Митровице усвојен је 1898.године и потписао га је Ћира Милекић чиме је означио почетак развоја грађанског периода у историји овог града.
Због материјалног и културног доприноса који је оставио Сремској Митровици, Ћира Милекић је 1905. године изабран за почасног грађанина.
Преминио је у Грацу 1908. године.
На главном градском тргу у Сремској Митровици, на дан града, на Митровдан 8.11.2019. године откривен је споменик посвећен овом истакнутом градоначелнику.
