Prva srpska opera – “Ženidba cara Dušana”
Za prvu srpsku operu smatra se delo Stanislava Biničkog “Na uranku” iz 1903. godine, za koju je libreto pisao Branislav Nušić. Ovu operu izvelo je Narodno pozorište 20. decembra iste godine, mada je uvertira izvedena na jednom koncertu 24. aprila.
Međutim, Branislav Nušić u knjizi „Stari Beograd” navodi i podatke da je operska umetnost u Srbiji zaživela još u prvoj polovini 19. veka:
„Ko bi rekao da je u nas bilo opere i to originalne, još prve polovine prošloga veka. I to, što je još neverovatnije, bilo je i operskih pevača i operske muzike i sve, sve opersko, tako da dopisnik Novina srbskih, koji opisuje taj prvi prikaz, oduševljeno počinje svoj dopis: ‘Danas smo bili učastnici i zritelji toržestva, kako se samo po najvećim evropskim državama događa‘.
To je bilo 8. novembra 1840. godine u Kragujevcu. Toga dana, ‘još od poldne već razdavane su bile pozivatelne cedulje za državši se isto veče teator’. A predstavljena je to veče Ženidba cara Dušana, komad koji je ‘g. profesorom matematike u ovdašnjem liceumu Atanasijem Nikolićem sočinjeno u pesmama, na formu talijanskih opera’. Orkestar je bila ‘banda knjaževska’ pod upravom svoga kapelmajstora Josifa Šlezingera, koji je i sve pesme u note stavio.
Atanasije Nikolić, pisac prve srpske opere, tek je 1839. godine došao u Srbiju za profesora u novi kragujevački licej i već prve godine svoje službe piše i priređuje prvu srpsku operu. U Kragujevcu je tada, posle Vujićevih pozorišnih predstava, svet već bio svikao na teatar, no ipak je bio vrlo iznenađen ovim novim načinom prikazivanja.
Predstavu je posetio i sam knez Mihailo i svi velikodostojnici srpski, i g. Nikolić je ‘kako sočinenijem ovim, tako i igranjem rola sa svojim personalom ne samo sootvestvovao smislu predstavljenih no je svako očekivanje kako knjaza tako i ona zritela, koji su imali prilike u najvećim evropejskim teatrima biti, prevazišao‘.”
Branislav Nušić dalje navodi da je ova opera još jednom ponovljena posle čitavih mesec dana, o Svetom Nikoli, slavi kneževoj.
Početak beogradske operske umetnosti datira s kraja 19. veka, kada je 1894. godine izvedena prva operska predstava, “Blodekova U bunaru”, pod dirigentskom palicom Josifa Svobode. Još jedan od važnih datuma je i 1901. godina, kada je Božidar Joksimović napisao operu Ženidba Miloša Obilića, ali to delo nikada nije izvedeno. U već pomenutoj operi Na uranku Stanislava Biničkog iz 1903. godine nastupili su vrsni operski pevači Sultana Cijukova i Žarko Savić, a kao glumac Dobrica Milutinović.
Po završetku Prvog svetskog rata, dok se Srbija oporavljala od strašnih stradanja, februara 1919. godine osnovana je opera sa baletom. U to vreme, zgrada Narodnog pozorišta bila je u renoviranju, jer je iz rata izašla prilično oštećena. Opera i balet smešteni su u zgradu Manježa, u kojoj je održana i premijerna predstava, pučinijeva Madam Baterflaj (11. februara1919). Prvi direktor Beogradske opere bio je Stanislav Binički.
Beogradski balet zaživeo je u okviru Opere tokom 1919-1920. godine. Temelje beogradskog baleta postavili su ruski umetnici emigranti, Klaudija Isačenko i Jelena Poljakova, prvi šef Baleta. Iste godine nastala je i Beogradska filharmonija, jedan od najznačajnijih muzičkih ansambala. U njenom osnivanju učestvovao je Stevan Hristić.
Pored Narodnog pozorišta, u kome se nalaze i Opera i Balet, u Beogradu postoji i kamerna operska scena Madlenianum. Zgrada Opere ne postoji a poslednjih godina se vodi žustra polemika kako i gde bi trebalo izgraditi novu beogradsku operu.
Izvor: avantartmagazin
