Дигитализација је кључ развоја пољопривреде јер доноси многе бенефите – од брже и прецизније процене земљишта, преко уштеда, до повећаних приноса и зараде, истакли су учесници прве онлајн конференције “Адрија медија групе” под називом “Нова ера пољопривреде”.
На овој пионирској онлајн конференцији са првом интерактивном Еxпо Зоном у Србији еминентни домаћи стручњаци из области пољопривреде су у три панела указали на потенцијале развоја домаћег аграра.
Говорећи на панелу посвећеном иновацијама и географском пореклу, инжењер прецизне пољопривреде “Ал Дахра Србија” Немања Опарница истакао је да је циљ инвестиција у дигитализацију и транспаретност података.
– Дигитализација омогућује прикупљање и обраду података из сви сегмената производње, као и увид у трошкове. Бенефити су одмах приметни, већ у првој години дошло је до 20 одсто уштеде горива, а то ће временом, сигуран сам, бити и више. Од ове године користимо сателитске снимке, чијом анализом можемо утврдити сва проблематична стања на поседу, а онда наши људи могу брзо реаговати – навео је он.
Председник Асоцијације за беспилотне системе у привреди и суоснивач “Агродрон тима” Момир Алвировић објаснио је како дигитализација може помоћи пољопривредницима.
– Реч је о усвајању и трансферу знања. Снимком камере можемо да закључимо какво је стање на терену, структуру биљака, количину корова, патогена… Тесно сарађујемо с ботаничарима и хемичарима, који ће касније тумачити снимак. Ти снимци доступни су и мањим произвођачима, и могу бити бесплатни, док се анализе крећу око 10 до 15 евра по хектару, а са већим површинама та цена опада – навео је Алвировић, стручњак за употребу дронова и аутоматизованих возила у пољопривреди.
Бранислав Ракетић, шеф Одсека за означавање хране, шеме квалитета и органску производњу при Министарству пољопривреде, истакао је потенцијал ребрендирања Србије кроз здраву домаћу храну:
– Имамо око 60 производа са заштићеним географским пореклом, а то је управо оно што потрошачи траже. Такође, органска производња је битан сегмент, то је тренд у Европи који морамо унапредити. Имамо око 6.700 произвођача који се директно баве овом производњом, али оно што нам недостаје је ребрандирање.
Александра Цветановић, научни сарадник на Катедри за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета Нови Сад, истакла је значај развитка функционалне хране:
– У Србији се годишње баци више од 470.000 тона хране, што на дневном нивоу износи 650 тона. Тај отпад се најчешће генерише у преради воћа и поврћа, а обилује биоактивним материјама које иновативним технологијама можемо изоловати и искористити за производњу функционалних додатака исхрани, рецимо за јачање имунолошког одговора на све учесталије болести попут дијабетеса, срчаних проблема и друго – закључила је она.
Прва АМГ онлајн конференција “Нова ера пољопривреде” одржана је у среду, а отворио ју је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, који је на панелу посвећеном безбедности хране, одрживости и даљем развоју од 2020. истакао да су плодно земљиште и здрава храна национално богатство Србије.
Интеграција од три до четири године
Инжењер прецизне пољопривреде “Ал Дахра Србија” Немања Опарница истакао је да сам процес прецизне пољопривреде изискује много труда и времена: – Сама интеграција прецизне пољопривреде је веома дуг процес, потребно је око три до четири године рада и улагања да би се пројекат реализовао – истакао је он и додао да, иако је раније овај систем био доступан само великим системима, данас се појавило мноштво сајтова који ове услуге нуде и мањим произвођачима.
Улагања у предузетнике
Младим пољопривредницима повраћај 75 одсто инвестиције Млади пољопривредници имају широк спектар подршке, од националних програма ,који су им максимално прилагођени и гарантују повраћај новца услед штете, до могућности додатног осигурања, које, нажалост, користи само три одсто грађана, сложили су се учесници панела посвећеног улагању у предузетнике.
-Млади пољопривредници увек су добродошли и имају широк спектар подршке, а у прилог томе говори њихово повећано интересовање и чињеница да чак 38 одсто пријављених за националне програме представљају млади људи до 40 година. Новим ИПАРД програмом, који је Европска комисија одобрила у току ванредног стања, омогућен им је повраћај и до 75 одсто улагања – рекла је Јасмина Миљковић, начелник Одељења за рурални развој у Министарству пољопривреде, која је истакла да држава максимално излази у сусрет младим људима.
Мало стартап кредита
Миливоје Ћорић, председник Мреже младих пољопривредника, надовезао се на причу о ИПАРД фонду.
– Ми смо удружење које је настало када је први ИПАРД програм стигао у нашу земљу и од тада бележимо велико интересовање, са значајним укључењем младих, а важност програма препознале су и многе институције, посебно Пољопривредни факултет у Београду. Свакако нас радује чињеница да је прве године прилику за рад добило 667 младих пољопривредника, а сада их има око пет хиљада. Трудимо се да им помогнемо и да сагледају сваки проблем, превазиђу препреке које се махом тичу техничке природе – навео је Ћорић, који је додао да су стартап кредити изузетно погодни за младе, а једина замерка је што се не дају чешће.
Осигурање доноси стабилност
Поражавајућ је податак да само три одсто грађана осигурава своје поседе, изнео је сц. вет. Вељко Нинић, заменик директора сектора за осигурање пољопривреде у Ђенерали осигурању.
– Држава је препознала значај осигурања, промовисала је његове погодности, па је забележен и минимални раст заинтересованости младих. Најбоља промоција била би повећање субвенција за осигурање и укључивање државе у велике производе (као што је питање суше) јер пољопривредници верују држави и саветодавцима. Овај корак донео би додатну стабилност пољопривредницима, али и држави, јер би у случају непогоде, суше, града, штета била надокнађена. У том случају пољопривредници не би трпели могућ губитак – објаснио је Нинић.
Виртуелни сајам Прва интерактивна Еxпо Зона
Први пут у нашој земљи, паралелно с трајањем онлајн конференције “Нова ера пољопривреде”, сваки посетилац имао је могућност да посети и обиђе интерактивну Еxпо Зону у оквиру које је могао да упозна мале произвођаче и локалне брендове и да разговара с њима преко чета.
На тај начин отворена је нова прилика за сарадњу, поспешена куповина домаћих производа и пружена подршка малим произвођачима.
Специјални попусти
Захваљујући овом пионирском подухвату наше компаније посетиоци интерактивне Еxпо Зоне јуче су могли путем видео-комуникације један на један да се упознају са 26 српских домаћина и виде комплетну понуду и асортиман њихових газдинстава. Брендирану страницу, својеврсни виртуелни штанд, имали су излагачи Блисс Хонеy, Домаћини, Млекара Петров, Пчеларев син, Плодови мог имања, ПГ Николов, ПГ Радић, Укуси Копаоника, Фрајла, ПГ Тешовић, Органско Митровић, Фарма Козирис, ПГ Стевановић, Блоом Царе, ПГ Јовановић, Девана паста, ПГ Крстоношић, Чудо природе, Вајати, Слата јесен, Бирам домаће, ПГ Недељков, Деликатес шампињони, Органела, Агродрон и Мрежа младих пољопривредника.
Домаћини су спремили и специјалне понуде и попусти до чак 20 одсто за све посетиоце који су се током трајања конференције одлучили да купе домаће производе.
Савети и решења
Поред обиласка виртуелних штандова и комуникације са излагачима, посетиоци и пољопривредници су у интерактивној Еxпо Зони могли да се у разговорима један на један или радионицама упознају с различитим практичним решењима у аграру. Корисне савете у пољопривреди јуче су у оквиру Еxпо Зоне давали представници Агродрона и Мреже младих пољопривредника. Агродрон чини стручни тим за примену беспилотних летелица у аграру, односно јединствене флоте професионалних дронова за третман усева последње генерације. Циљ Мреже младих пољопривредника јесте креирање бољег пословног амбијента за младе пољопривреднике путем едукације, обуке и промоције предузетништва у области аграра као јачање веза између младих пољопривредника.
Конференција je организована у оквиру пројекта “Нова ера пољопривреде” који је подржан од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Извор: Курир
Фото: Курир Принскрин
