Од села подигнутог на три острва реке Бегеј, први пут поменутог 1326. године, настао је првобитни Велики Бечкерек, каснији Петровград и данашњи Зрењанин.
Први помен имена и насеља Бечкерек јавља се у повељи Будимског каптола, а ово име град је носио чак 6 векова, док 1935. године није преименован у Петровград, по краљу Петру Првом Карађорђевићу. Назив Петровград задржао се најмање у историји овог града, само 11 година – од 18. новембра 1935. до 2. октобар 1946, када је добио данашње име по народном хероју Жарку Зрењанину. Иако се задржало најкраће, покренут је проглас да се граду врати предратни назив Петровград, и тиме исправи “велика историјска неправда”.
Како пишу “Новости”, у трећем по величини граду у Војводини, недавно је основана организација “Петровград” коју је подржало чак 12 других организација и друштава, међу којима су “Светосавље”, удружење чланова и пријатеља Матице српске, СНП “Светозар Милетић” и остали. Иницијатори промене имена Зрењанин у свом прогласу истичу да је ове 2018. прави тренутак за то, јер се у њој навршава 100 година од ослобођења и исто толико од присаједињења Баната, Бачке и Срема матици Србији.
Овакво залагање за “исправљање историјске неправде” изазвало је бурна реаговања у граду на Бегеју. Посебно што “Петровград” не инсистира много на јавној дебати о својој иницијативи. Покрету није блиско ни евентуално организовање референдума на којем би се грађани изјаснили о предлогу. Поставља се, једноставно, као да је све већ одлучено и захтева да његову вољу за промену имена града аминује владајућа коалиција у Скупштини Зрењанина. Истовремено, грађанима се поручује да неће имати додатних трошкова за замену докумената, јер ће нова вадити по истеку рока важности садашњих, преносе “Новости”.
Најжешћи одговор “Петровграду” стигао је из Зрењанинског социјалног форума (ЗСФ). Овде су прво истакли политичке мотиве и указали да десничарски кругови из Зрењанина повремено обнављају иницијативу за промену имена града. Циљеви су, истичу у ЗСФ-у, “потискивање антифашизма и потирање сећања на социјалистички период, у којем је Зрењанин доживео највећи просперитет”. Указују и на правни аспект, по којем неће моћи тако лако да прође иницијатива.
– По Закону о локалној самоуправи, Скупштина града не може својом одлуком променити име насељеног места. Постоји правна могућност иницирања измене, али прво кроз референдум, да се провери да ли уопште постоји воља. Таква одлука имала би велику политичку тежину, јер би било крајње проблематично да се назив једног великог града промени без сагласности његових становника – истиче Мирослав Самарџић из ЗСФ-а.
Подсећања ради, почетком деведесетих година и са појавом вишепартијског система, већ је одржан један референдум о промени имена, где су грађани одлучили да остане Зрењанин.
И док Срби смисле будући назив града, странци ће га препознавати као мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, рум. Zrenianin, свк. Zreňanin, а историја ће га памтити и као “Нову Барселону”, због шпанских досељеника.
Опанак, Новости
