Војвођански бренд и институција са репутацијом регионалног лидера када је реч о сајамским приредбама, Новосадски сајам, ушао је у 100. годину постојања. Припреме за обележавање првог века најстарије сајамске куће у Србији које је планирано за пролеће 2023. увелико су у току.
Организациони одбор пуном паром ангажован је на припремама манифестација којима ће бити обележен овај јубилеј.
Планирана је израда монографије и промо филма који ће обележити историју највеће сајамске куће у нашој земљи, као и о укључивање свих релевантних институција, које би својим идејама помогле да се јубилеји обележе свечано и на високом нивоу. Свечана академија биће централни догађај, а градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, предложен је за почасног председника овог организационог одбора.
Век постојања Новосадског сајма говори о његовом квалитету, али и о нашој виталности која нам омогућава да раме уз раме са другим европским народима развијамо и негујемо трајне вредности.
Током свог постојања, од првих трговачких и занатских изложби, па све до данашњих модерних манифестација, овај сајам је успешно испуњавао своју мисију обезбеђујући привреди приступ иновацијама и најмодернијим светским технологијама, као и приступ светском тржишту за пласман наших производа.
Новосадски сајам непрекидно напредује и сваке године модернизује начин на који представља најновија достигнућа у различитим привредним гранама.
Најстарија сајамска кућа кључно је место на којем се сусрећу привредници и где се представљају нова технолошка достигнућа већ читав век, а историјат и традиција Новосадског сајма дају подршку за будуће успехе и у наредних 100 година.
Међународни пољопривредни сајам, као најважнија манифестација Новосадског сајма која следеће године слави 90. годишњицу постојања, је истовремено и најважнији сајам те врсте у овом делу Европе.
Србија има огроман пољопривредни потенцијал за чији ће развој баш Новосадски сајам игра значајну улогу.
Сајам спаја покидане везе и саставља народе.
– Поред немерљиве улоге за привреду Града и наше државе, за Новосађане сајам има и посебну вредност као место дружења и разноврсних програмских садржаја, истакао је својевремено први човек Новог Сада Милош Вучевић.
-Сајам који је у свету препознатљив под именом „Новосадски“, заједно са Новим Садом живи и расте 100 година, а као такав ће бити препознатљив и у наредних наредном веку- додао је Вучевић.
Од локалних изложби стоке до сајамског лидера региона
Године 1888. одржана је Прва изложба пољопривредних производа у Бачко-Бодрошкој жупанији. За 1923. годину се везује почетак континуираног организовања сајмова. На првој изложби расне стоке, које је организовало Акционарско друштво за изложбе и сајам узорака, од којег настаје институција Новосадски сајам;
Године 1931. било је изложено: 1039 грла говеда, свиња, пастува, оваца и коза, затим ветеринарски лекови, сточна храна, семена, млечни производи, апарати за исхрану свиња, елеватори.
На иницијативу Омладинског књижарско-издавачког предузећа „Младост“, 1947. године у данашњем Позоришту младих 1. маја био је отворен први послератни Сајам књига. Иако је било планирано да траје до 15. маја, сајам је на захтев публике продужен до 25. маја. Поред тога што је имао велики комерцијални успех, нови сајам ће тек 1956. године у Загребу и 1957. године у Београду бити поново приређен, као манифестација која окупља издаваче из целог света (Тек 90 год. Стр.70).
Сајам је 75-тогодишњицу обележио рекордним бројем сајамских манифестација у току 1998. године.
Отварањем конгресно-сајамског-бизнис центра „Мастер“ 2006. године, започет је развој конгресних активности Новосадског сајма.
Данас Новосадски сајам заузима простор од 300.000 м², од којих је 60.000 м² павиљона, са милион и по посетилаца годишње. Новосадски сајам је постао стециште модерних сајмова, као што су:”Ауто Схоњ – Нови Сад”, Сајам финансија, који је прерастао у Сајам инвестиција, Салон намештаја, Сајам образовања… Међународни пољопривредни сајам, постао је агробизнис догађај региона, с највећом и најдужом сајамском традицијом.
Организација јубилеја на највишем нивоу
Организациони одбор за обележавање 100 година Новосадског сајма окупља репрезентативан састав: члан градског већа Новог Сада задужен за привреду, Милорад Радојевић, академик др Јан Кишгеци, управник Српског народног позоришта Александар Станков, представница Музеја Града Новог Сада Ивана Јовановић Гудурић, директорка Музеја Војводине Тијана Станковић Пештерац, бивши директор АД Новосадски сајам Александар Андрејевић, бивши директор АД Новосадски сајам Горан Васић, директор фестивала БИТЕФ Милош Латиновић, бивши покрајински секретар за културу и информације Славиша Грујић, директорка European Comminication-а Сандра Малишић, бивши директор АД Новосадски сајам Миодраг Копривица, као и генерални директор мр Слободан Цветковић. Такође и извршни директор сектора за економско финансијске послове, Ивана Ђурић, извршни директор сектора за конгресне активности Андреа Кнезy, извршни директор за правне и опште послове Никола Ловрић и извршни директор сектора за сајамску делатност Борис Надлукач.
Извор: НС Уживо
