Милован Петровић и Анђа Вамзер, пријатељи из Средње учитељске школе на Убу, инспирација су за једну од невероватних прича o пријатељству и љубави, или барем филмски сценарио.
Заједно су играли у представи „Матура“ 1955. године и од тада се школски другови Милован и Анђа ниједном нису срели. После пола века путеви су им се поново укрстили и данас су нераздвојни у Дому за старе на Вождовцу. За њих кажу да су пример како живот у трећем добу може бити другачији.
„И угледам њу – она шета, и рекао бих да ми је позната однекле, али да не испадне да сам ја сад неки манијак. И она седне на клупу, ја приђем, да рашчистим са тим – да л’ смо познати или нисмо. Кажем: ‘Извините, чини ми се да се однекле знамо?’“, прича Милован.
Иако је прошло много времена откако су се растали у средњој школи, није им требало много да се препознају.
„А онда сам се загледала у њега и онда је почео филм да ми се одмотава да смо ми заједно глумили тамо и препознам га и кажем: ‘Ијаааао, шефе, па то си ти’, а он каже: ‘Ја сам'”, сећа се Анђа.
Милованова жеља да буду заједно, остварила му се после 50 година.
„Било ми је драго што имам са ким да проговорим, да прошетамо, ја сам дошао са ‘југом’ овде, па мало одемо на излет“, истиче Милован.
Обрадовала су се и деца. „Обрадовали су се што смо се нас двоје срели из школских дана да имамо о чему да причамо, да не будемо усамљени“, рекла је Анђа.
Данас су нераздвојни. Играју, певају у хору, а међу станарима дома на Вождовцу препознатљиви су и као главни глумачки пар.
Припремила Јелена Петровић за РТС
Фото: РТС скриншот видео
