Pećine su uvek bile vrlo zanimljiva prirodna pojava i zaokupljale maštu čoveka i privlačile u svoju unutrašnjost. U njima se moglo prespavati, sakriti, održati tajni sastanak dvoje ili više ljudi , čuvati ovce i koze, doći čisto da se pobegne i malo bude sam, ali ponajviše prema pričama su korišćene da bi se u njima sakrilo blago. Da se na trenutak vratimo malo dublje u prošlost i ispričamo vam par fantastičnih priča za koje ne znamo da li su samo deo nekog dobro prepričanog trača ili su sušta istina toga doba i tadašnjih dešavanja. Spremni?
Homoljska lepotica, kako zovu jednu od najlepših pećina u Srbiji, krije najtajniju od svih tajni Majdanpeka – Rajkovo blago. Reč je dobro nagadjate o Rajkovoj pećini.
Uprkos tome što je zvanično otvorena 1975. godine, pećina skrivena u šumi prošaranoj bukvama, javorima i hrastovima, otkrivena je mnogo ranije. Legenda kaže da je to bilo hiljadu osamsto i neke, kada je magistralnim putem od Majdanpeka do Donjeg Milanovca harao Rajko Vojvoda. Rajko je danju bio mehandžija, a noću pljačkao turske karavane. Kako sve to blago nije mogao da odnese kući, plen je skrivao u pećini u koju niko nije zalazio. Otuda i naziv za najvažniju turističku atrakciju Majdanpeka, a i ogromno prirodno bogatstvo Srbije – Rajkova pećina.
Pećina Ravanica-Iza zidina manastira u podnožju brda prateći reku Ravanicu put nas dovodi do misteriozne pećine, u kojoj prema predanju, postoji zakopano blago kneza Lazara. Legenda kaže da, kada su nakon Kosovskog boja, počela pustošenja manastira po Srbiji monasi iz Ravanice da bi zaštitili zaostavštinu kneza, sakrili blago u pećini. Danas je ova pećina još uvek nedovoljno ispitana. Ono što se zna to je da u njenoj dubini postoji jezero koje nije lako preći, jer se mora preroniti kako bi se izašlo na drugu stranu. Ponekad se jezero izliva i pretvara u reku. A da li je Lazarevo blago tu, ili je to samo legenda za sada će ostati tajna…
E sad u blizini manastira postoji takodje još pregrš pećina sa legendama o nastanku njihovih imena, jedna od njih je i Milkina pecina– naziv dobila po jednoj ženi koja se zvaše Milka i koja je u toj pećini čuvala koze i ovce… Medjutim tu je i ubijena, pa otuda i ime. Naime Milka je u ratu izgubila muža, pa joj samotnjačku život sa previše provedenih dana u pećini i nije baš odgovarao. Nešto potom se Milka kao što obično biva zaljubila u zauzetog čoveka. I naravno posle izvesnog vremena njegova supruga je to saznala i zajedno sa prijateljem su doveli Milku da joj navodno tu prodaju neku ovcu i ubili je na kraju. Ova radnja se zbila oko Drugog svetskog rata.
U samoj blizini Milkine pećine par metara nadmorske visine nagore nalazi se tzv. Alovska pecina– Naziv je dobila po tome sto je neki čovek isto tako tu čuvao stoku, medjutim bilo je previse hladno jedne noći, a on je zaspao u pećini i sledio se, kada se probudio jedva se pomerao i mogao je samo da doziva upomoć i krenuo je da viče alo alo ali pomoć nije nikada stigla. Odatle i naziv Alovska pećina.
