“Bila jednom dva brata koja su živela na susednim farmama i posvađali su se. U poslednjih 40 godina bila je to prva ozbiljna svađa. U tih 40 godina braća su živeli jedan pored drugog, voleli se i pomagali.
Međutim, odjednom se ta idila pokvarila. Sve je počelo od malog nesporazuma koji je vodio do velike svađe i grubih reči posle kojih su usledili meseci ćutnje. Jednog jutra, neko je pokucao na vrata starijeg brata. Otvorio ih je i ugledao čoveka sa stolarskim alatom.
– Tražim posao. Možda bi se ovde na tvojoj farmi mogao naći neki poslić za mene? – upitao ga je čovek.
– Da. Znam šta bi mogao da uradiš za mene. Vidiš onu kuću s druge strane potoka? Tu živi moj sused, zapravo, mlađi brat. Prošlog meseca je između nas bila livada, ali je on nešto kopao od reke do tu i sad je između nas potok. To je napravio kako bi mi napakostio, ali vratiću mu ja… Vidiš ona debla pored štale? Hoću da mi napraviš ogradu od dva metra da više ne vidim ni njega, ni njegovu kuću”, odgovori stariji brat.
– Sve mi je jasno. Daj mi bušilicu i videćeš kako ću to sjajno da napravim – rekao je stolar.
Stariji brat je otišao do grada, stolaru je dao potrebni materijal i otišao. Celog dana vredno je radio…
Kada se predveče stariji brat vratio, stolar je završio posao, ali je bio zapanjen! Ograde uopšte nije bilo. Stolar je napravio most koji je spajao dve obale potoka. Bio je to prelep most, a sa njegove druge strane mu se približavao njegov mlađi brat širom raširenih ruku.
– Stvarno si sjajan čovek kada si napravio most posle svega što sam ti rekao i uradio – rekao je mlađi brat.
Braća su stajala svaki na svojoj strani mosta, pa su polako krenuli jedan drugom u susret, susrevši se na sredini. Videli su da stolar podiže svoju kutiju sa alatom i kreće.
– Hej, pričekaj! Ostani par dana kod nas, ima još puno stvari koje bi mogao da napraviš – reče stariji brat.
– Vrlo rado, ali moram da napravim još puno mostova… – odgovorio je stolar.”
Da li je bolje praviti “zidove” i “ograde” ili, praviti “mostove” između ljudi, prijatelja i bližnjih? To ostaje na vama…
