Duško Nikolić nije oduvek bio beskućnik. Rođen je kao blizanac u siromašnoj porodici u Beočinu i ubrzo je ostao siroče, pa život nastavlja u domu. Brat blizanac Sava mu gine u ratu. Posle te tragedije i vojske, Duško osniva porodicu u Kladovu odakle mu je bio otac. Kada ga je žena napustila, ostao je sam sa dva sina koja je sam othranjivao. No, tragičnog leta 2003. godine obojica sinova mu ginu u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori.
Duško se nakon ovoga slomio. Od tada za njega više ništa nije bilo važno, sem da nekako preživi do sledećeg jutra. Jednoj od tri žene koje su mu poslednjih godina pomagale da se prehrani i nekako preživi, priznao je da ni sam ne zna kako je ostao u životu:
– Rekao mi da nije znao za sebe i da ne zna sta ga je sprečilo da se tada ne ubije. Nije imao želju za životom. Odlazi sa posla i živi po vikendicama gde u nekoj od njih gubi sve dokumente. Tada više nije imao ni novca da vadi nove i tako Duško Nikolić postaje beskućnik i NN lice koje polako počinje da se odaje alkoholu. Često je živeo na pijaci gde su ga jednom lopovi pretukli polomili nekoliko kostiju i izboli nožem, jedva je preživeo – nastavlja naša sagovornica.
Pored svega što mu se izdešavalo u životu, kažu da je bio je blage naravi, uvek nasmejan, nije mrzeo ljude, niti je bio ogorčen. Živeo je život koji nije bio dostojan uličnog psa, ali je zadržao svoje dostojanstvo. Boracio je i u Prihvatilištu za odrasla lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu, ali je teško podnosio takav život. Nedostajali su mu njegovi psi koje je nazivao „bebama“ i izlazio je napolje kako bi otišao do Vinče ili Boleča da ih nahrani. Često se nije vraćao po nekoliko dana pa su u prihvatilištu zaključili da je napustio smeštaj, zbog čega nije mogao više da se vrati nazad u ove najledenije zimske dane.
Humane žene, koje su želele da ostanu anonimne, putem Fejsbuka su prikupljale novac da Dušku izvade nova dokumenta kako bi mogao da ima i adekvatnu zdravstvenu pomoć. Prema njihovim rečima, zahtev za proveru državljanstva poslali su još pre tri godine.
– Potvrđeno je da ga ima, ali tu procedura staje, ne znamo zašto. Na kraju, iz Centra za socijalni rad u petak su javili da je stiglo državljanstvo, ali on je preminuo u ponedeljak i nije dočekao da taj papir uzme u svoje ruke, zbog čega će biti sahranjen kao NN lice.
Duško Nikolić nađen je mrtav pored jedne tezge na pijaci u Boleču, a našla ga je žena koja mu je svako jutro tu donosila hranu. Da je bilo više empatije, a manje birokratije države, Duško bi imao dostojniju starost, uz dokumente mogao bi da prima i socijalnnu pomoć, kao i da se leči.
Novac koji su ove žene prikupile na Fejsbuku da bi se Dušku uradili novi dokumenti biće potrošen za hranu za njegove pse. Njihova poslednja želja je da nekako obeleže grob Duška Nikolića, da mogu da ga obilaze i spasu do zaborava. U Dušku su oni koji su mu pomagali imali iskrenog prijatelja koji je uvek bio spreman da pomogne i nikada se nije žalio.
Blic
