Slučaj ove mlade prepričava se po čitavoj Srbiji.
Neposredno pred udaju, Ana, dvadesetosmogodišnja devojka, odlučila je da poseti vračaru. Gledajući u njenu sliku vračara je izgovorila jezivu rečenicu:
– Ogromna nesreća zadesiće te u narednih šest meseci, ovaj brak nosi nesreću i smrt – rekla je, ali Anina euforija oko braka je bila prevelika, tako da je samo odmahivala glavom.
Međutim, već nekoliko dana posle svadbe, Ana je počela da gubi snagu i volju. Toliko je bila umorna da je samo ležala u krevetu, a u čemu je problem nisu mogli ni lekari da otkriju, jer su joj nalazi uvek bili dobri.
– Ležala sam u krevetu jedan dan i gledala film, kada sam osetila kako telo počinje da mi se oduzima. Tresla sam se i činilo mi se ću se ugušiti – počinje svoju ispovest Ana.
Iako je u početku sve pririsivala iznenadnom napadu panike, pravi šok doživela je kada je u kupatilu videla svoje telo prekriveno crvenim pečatima.
Sutradan je otrčala kod lekara, a na njenom telu nije bilo nijednog traga od pečata, a lekarske analize pokazale su da je potpuno zdrava.
Tokom jedne noći dok je vozila kola, ista situacija se ponovila. Osetila je trnjenje tela i oduzimanje, izgubila je kontrolu nad volanom i udarila u drvo pored puta, gde su se kola zapalila.
– Borila sam se da izađem, ali nikako nisam uspevala da otvorim vrata. Kada sam već počela da se gušim od dima i gubim nadu da ću se izvući, videla sam kako staju neka kola i ljude koji trče ka meni – priseća se ona kao kroz maglu, jer je odmah posle toga izgubila svest.
Njenim agonijama nije bilo kraja. Telo joj se oduzimalo, a osipi su se pojavljivali i nestajali istom brzinom.
Život joj se okrenuo naglavačke. Dobila je otkaz, a prijatelje više nije viđala.
Iz dana u dan sve je bila mršavija, a naznake za boljitak svog stanja nije videla.
Bez ikakve nade, Ana je počela da razmišlja o samoubistvu. Život joj je pretvoren u pakao, a podršku nije mogla dobiti ni od koga.
Poslednje što joj je palo na pamet je da opet poseti vračaru, čijih se reči i upozorenja setila.
– Izgledala je kao živi leš kada su je doveli kod mene. Karte sam samo bacila na sto i prvi put u životu me je obuzela jeza. Mislim da joj je u tom trenutku ostalo još samo mesec – dva života, jer joj telo više nije moglo da izdrži toliki pritisak- prepričava vidovita žena.
Ponovo je krenula sa jezivim upozorenjima o tragediji koju nosi njen brak, i da je telo već krenulo da se predaje. Ana je ovog puta pažljivije slušala proricanje.
Odlučila je da po povratku kući spakuje stvari i ode kod svojih roditelja.
– Prvog dana sam osetila kako mi se snaga vraća, taj osećaj je neobjašnjiv. Apsolutno ništa drugačije nisam radila, ali od tog dana više nikad mi se nisu ponovile one tegobe koje su me mesecima mučile. Iako nisam verovala u crnu magiju, zaista nemam drugo objašnjenje za svoje stanje- priseća se ona pakla kroz koji je prošla.
I dalje nije poznato da li je u pitanju urbana legenda ili je reč o istinitom događaju.
Verovanja ima raznih, i ničije darove ne treba osporavati, ali pre nego što preduzmete bilo kakve korake sa vračarama imajte na umu da je prevaranata mnogo, a samo vi odlučujete kome ćete ukazati svoje poverenje.
